Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

150

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да одбије да призна посао за свој, али мора одмах да обавести комисионара о свои одбијању (53). Мада разлика између англо-америчког и континенталног права, у погледу изнетих решења, изгледа одсечна када се поређење врши у оквирима комисионог посла, решења англо-америчког права нису непозната континенталном праву. Оно такође усваја нека аналогна решења,.али само за агента, односно пуномоћника уопште. При томе правила су дата кроз регулисатье неовлашћеног пуномоћства (falsus procurator), пуномоћства по запосленьу и прекорачења овлашћења од стране пуномоћника. Према општим правилима о пуномоћству која су унета у југословенске Опште узансе за промет робом (узансе 37 —42), властодавац није обавезан по уговору који je неко лице неовлашћено закл>учило (узанса 41 falsus procurator) или je при закључивању прекорачило овлашћења fysaHca 39). У овом другом случају се гледа и на савесност трећег лица те уговор обавезује властодавца, ако треће лице није знало нити je морало знати, црема околностима, за прекораченье овлашћења. Ово правило се примењује и за случај када je уговор закл>учен на основу пуномоћи чија je важност престала (узанса 42). Правило које регулише питање склапања посла без пуномоћства било je садржано и у Југословенском трговачком закону од 1937 у чл. 74. Ово правило одговара чл. 52 бившег Хрв. трг. зак. и чл. 55 Вооан. трг. зак., односно њиховом изворнику, чл. 55 Аустр. трг. зак. Претходно изнети случај из англо-америчког права Wateu v. Fenwick, био би решен у континенталном праву на исти начин применом правила о пуномоћству по запослетьу. Правило je садржано у узанси бр. 40 Југословенских општих узанси за промет робом. Аналогно правило било je садржано у чл. 72 Југ. трг. зак., чл. 47 Хрват. трг. зак., чл. 50 Босан. трг. зак. и њиховим изворницима, чл. 50 Аустр. трг. зак. и чл. 56 Нем. трг. зак. У погледу трговачког агента, односно пуномоћника који није у служби властодавца, већ заступање обавља у виду свог самосталног занимања, прекорачење налога који je по обиму овлашћења ужи од претпоставл,еног обима који je дат у закону, може се истицаги према трећем лицу само ако je оно знало за постојеће ограничение. Ово правило je било садржано у чл. 78, ст. 4, бив. Југ. трг. зак. (на пример, када je агент ограничен само на пооредовање, без права закључивања уговора). Немачко право и права сачињена по угледу на њега познају и посебну врсту најширег пуномоћства, названо ,„прокура”, чији je обим утврђен законом. Свако ограничење овог пуномоћства je без важности према трећим лицима, према чл. 50 Нем. трг. зак. и чл. 63 Југ. трг. зак. од 1937 (сем ако je у питаньу намерз трећег лица да нанесе штету комитенту • тада ограничена вами), Швајцарско право, чл. 459 Зак. о облигацијама чини зависним дејство према трећем лицу од његовог знања о постојању ограничења.

(53) Ово правило садрже, од старик југословенских закона,, Хрв. трг. зак. у чл. 370 и Босан. трг. зак. у чл. 383. Исто правило садрже шихови нзвортщи, Аустр. трг. зак. у чл. 364 и Нем. трг. зак. у чл. 286, а по угледу на последњи и Швајц. зак. о облигацнјама у чл. 428, нешто измењен je део о продаји испод цене, а додат део о повољнијој продаји и обавези комисионара да преда и део цене постигнут преко цене дате у налогу.