Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

КОМИТЕНТ И ТРЕКЕ ЛИЦЕ

151

Француско право прихвата такође правило да властодавац иије везан уговором који пуномоћник закључи прекорачујући обим датих овлашћена. Правило je утврђено у чл. 1998, ст. 2, Франц, грађ. зак. Властодавац може пак изричито и прећутно да ратификује и такав посао (што допуштају уосталом и друга права која смо наводили). Правило je примењено y низу судсжих одлука <54) штитећи пословни промет, француски суд je начинио један корак даље дајући заштиту и трећем лицу које bona fides потпише уговор са пуномоћником који je прекорачио овлашћене или чак био без овлашћења. Француски Закон о друштвима са ограничением одговорношћу од 7 марта 1925, у чл. 24, отишао je најдаље проглашавајући ништавим према трећем лицу свако ограничена ггуномоћства лица коме je поверено вођење послова друштва. Делимично излажење из оквира уговора о комисиону, које смо учинили задржавајући се на правилима о пуномоћству, односно само на неким од тих правила, било je условлено структурой англо-америчког agency. Поређене je захтевало овакав поступай, но дане залажење у облает пуномоћства и заступања у континенталном правцу водило би нас ван оквира које смо себи у овом раду поставили. г) Стечај комисонара у континенталном праву и непосредни однос комитента и трећег лица. Идеја о постојану непосреднг односа између комитента и грећег лица налази у континенталном праву најприближнија решена у вези са стечајним правом. Уствари, питање непосредног односа између комисионара и комитента поставла се, и у англо-америчкојт пракси, онда када комисионар постане инсолвентан или пренебрегне бригу О комитентовом интересу. То су, на другој страни, најчешћи случајеви у којима треће лице, вршећи своје право избора, тужи непосредно комитента. Из тог истог разлога и континентално стечајно право даје, у вези са стечајем комисионара, решена која су практично блиска англо-америчком непосредном односу између комисионара и комитента. Тако, чл. 374 бив. Хрв. трг. зак. одређује, у погледу унутрашнег односа комитента и комисионара и негових поверилаца, да се тражбине комисионара према. трећем лицу сматрају према комисионару и неговим повериоцима као тражбине комитента и када нису биле уступлено. Применено на стечај, ово правило даје комитенту исклучиво право на тражбине комисионара према трећем лицу и оне не упазе у стечајну масу. Ако je комисионар већ раније примио намирене, пошто je примлени износ већ ушао у стечајну масу, комитент се, за тај износ, третира као обичан стечајни поверилац. Исто решене усвајају и Бос. трг. зак. чл. 387 и Аустр. трг, зак., чл. 368. Ова решена старог југословенског права имају свој крајни узор у немачком праву (чл. 392, ст. 2, Нем. трг. зак.). Чл. 43 и 46 Нем. стеч. зак. (Konkursordmmg-a) држе комитента за повериоца трећег лица исклучујући повериоце комисионара —. значи као повериоца са правом првенства намирена (55). Ово, за разлику од решена које усваја Хрв. зак., односно бивше југословенско право, чак и када je

(54) S. 1829. 1. 223; D. 1880. 1. 252; D. 1906. 1. 66; D. 1910. 1. 72; D. 1925. 1. 168; S. 1930. 1. 107; S. 1936. 1. 145; Gaz. de Palais, 1939, 1. 330 случајеви наведени према Plaoniol Hipert-y; Traité de Droit civil, T. VI (Paris, 1952), p. 69, белешка под 3. (55) Види одлуке судова: R. G, 32, 42; R. G. 32, 43; R. G. 41, 4.