Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА У БЕОГРАДУ Година IX Април - Септембар 1961 Бр. 2 —3

ТРОМЕСЕЧНИ ЧАСОПИС ЗА ПРАВЫЕ И ДРУШТВЕНЕ НАУКЕ

ОД РИМСКОГ РОБА ДО КОЛОНА

Римска привреда периода републике, а нарочито после ПунскЈж ратова, почивала je на два основна стуба: раду робова и сталном прилив богатстава опљачканих, нарочито новоосвојених, провинција. За разлику од Атине, у Риму je на раду робова почивала унутраппьа производила, други елемент иэравнавао je трговински биланс Рима. Оба ова елемента били су подједнако значајни за опстанак Рима у доба његовог процвата, јер производив Италије (која je била оријентисана углавном на артикле који не подносе далеки транспорт и извесне заяатске производе намењене широкој потрошњи) није била у стању да подмири потребе свога становништва а нарочито Рима, у коме ее био скрцао огроман број непррдуктивног становништва најразличитије врсте (1). Зато je просперитет Рима био тесно везан за сталне успешне ратове и зависая од ших. Они су му обезбедили и масовни прилив јевтиних робова и шьачку богатстава новоосвојених провинција, ноји су му били подједнако потребим (2). Римљаии су били принуђени да обилно примењују Аристотелеву изреку: „Вештина ратовала je вештина привређивања” (3). Начин екоплоатације робова био je максимално груб и немилосрдан из неколико разлога: луксузни начин живота који се увлачи у робовласничке слојеве изазива стално повећање трошкова шиховог живота, које je могуће покрити само повећањем експлоатације робова. Низак ступай, развитка производите енага, тј. оруђа која су употребльавана, начин и организација производное, чинили су да je роб мохао произвести само нетто мало више од онога што je било нужно за одржање сопственог живота. Зато je повећан>е експлоатације ишло на рачун живота робова. То je омогуЬавала ниока цена робова, кода je била условл>ена уопешким ратовима који су обезбеђивали масовни прилив свежих робова из покорених земаља (4). Сваки роб код и je претераном експлоаташтијом изгубљен,

•) Саопштено на XI међународном конгресу за историЈске науке у Штокхолму 25 августа 1960.

(1) Видя, на пример, Heichelheim: Wirtschaftsgeschichte des Altertums, Leiden, 1938, p. 691 seq.: Гојко Грђнћ: Привредна историЈа Европе Позна антика и средњи век, Београд, 1952, с. 14.

(2) „Блесак злата био Je узрок многих ратова који су водили Римл»ани“ Georges Sorel: La ruine du monde antique, II éd., Paris, 1925, p. 213; y истом смислу и Toutain (L’économie antique, Paris, 1927, p, 310) и други.

(3) Aristotelis Politica, I. 3. 8.

(4) Тако Je, на пример, забележено да Je само Једна ратна акциза у Епиру, 167 пре н. е., довела у Рим 150.000 робова (Toutain: op. cit., p. 296; Машкин: ИсториЈа отарог Рима, Београд, 1951, с. 158). После побуне ЈевреЈа за време Веспазијана продато je у ропство 97.000 ЈевреЈа; Quintilius Varrus Je продао y ропство еве становнике Sepphorus-a (Josephùs; On the Jewish War, pp. 2, 11; Westerman: The Slave System