Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

160

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

односа путем правног поретка који je интензивније повезан са правним односом од правног поретка који се у датом случају појављује као поредак домаће државе. Проблем се појавио на IX заседању Хашиих конференција за међунаредно приватно право, у дискусијама комисије за иэраду конвенције о надлежним органима и меродавном праву за предузимакье заштите над малолетницима. У претпројвкту конвенције, израђеном од специјалне комисије, било je предвиђено; Никаква промена уобичајене резиденције малолетника, извршена са намером да се избегну надлежни органи, не проузрокује промену надлежности предвиђену у овој конвенцији. Ова одредба садржала je у себи генералку клаузулу о изигравању закона. С обзиром што je претпројекат конвевције био израђен на бази приоритета надлежности органа уобичајене резиденције, овај члан имао je за циљ да као фраудулозну радњу омагра сваку радњу усмерену на промену уобичајене резиденције због мењања надлежности органа дотадашње резиденције и, према томе, због другачијег регулисаньа мера заштите над малолетником. У дискусијама комисје за израду наведене конвенције у радном документу бр. 1 учињен je покушај да се ова формулација престилизује и да гласи: Никаква промена уобичајене резиденције малолетника, извршена са намером да се избегну надлежни органи, не проузрокује промену надлежности цредвиђвну у овој коивенцији. Изузети су случајеви премештаја резиденције малолетника у земљу чији je држављанин (7). Овом изменом у тексту конвенције било, je стварно поставлено питанье да ли fraus legis може да постоји и у случајевима када постоји намера да се изигра закон земље, која je са правним односом везана везама слабијег интензитета, како би правни однос могао бити регулисан по материјалном праву оне земле, која je са правним односом далеко интензивније повезана. У дискусијама које су се развиле поводом овог југословенског амандмана, на конференцији није могао бити заузет јединствен став, Резултат дискусија био je да се цели наведени члан избрише и да се поставлено питање остави регулисању правила међународног приватног права сваке земле чланице Хашких конференција. Поставлено питање, нема сумње, заслужује посебну пажњу. Принцип међународног приватног права требало би да буде да сваки правни дднос треба регулисати по прошгсима онога права које je за регулисање тога односа најприкладније. Нема сумтье да се као најприкладније право за регулисање одређених односа личне природе јавла право оне земле у којој одређено лице има и државлакство и домицил. Да ли у случају намерне промене домицила, при чему се домицил у страној држави мења са домицилом у земли државланства, може доћи до изигравања закона? Логика ствари говори противно. Fraus legis неће моћи да постоји ни у случајевима када се избегана примена права земле боравишта са цилем

(7) Conférence de la Haye de droit international privé, Neuvième session, Comission 111, Doc. Trav. No 1, Proposition de M. Puhan, art. 6.