Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИМАТ ЗАКОНА У ДУШАНОВОМ ЗАКОНИКУ

179

присвајање вишка њиховог рада. Међутим, прогресивна оријентација у ДЗ је што je чл. 139 фактички забјрашеша ввћа и шира екошхоатација од оне која je прописима допуштена и озакошена. А за такву експлоатацију било je много услова, када се има у виду да je прелазак из натуралне у новчану феудалну ренту била већ одавно свршена ствар. Ово кочење даљег ширегьа феудалне екоплоатације, чије мотиве вал>а тражити у тежњи да се спречи даље јачање властеле, морало je бити аропраћено и одговарајућим гаранцијама од стране владаоца властеоском сталежу, поготову у несметаном уживању оопствености над феудалним яоседима баштинама. Та гаранција садржана je у чл. 43 који гласи: „Да нест вољан господин цар, ни к раљ, ни госпожда царица никому узети баштине по силе, ни купити, ни замепити, разве ацо си тко сам пољуби”. Стилистички и граматички посматран, овај члан пада у очи тиме Отто се о цару говори у трећем лицу, док се у осталим члановима цар спомиЕье у првом лицу („царство ми” ja, цар!). Из тога би се могао извести закључак да je овај члан унет баш на захтев властеле, који су га и сами редиговали, те се због топа о цару говори као о обавезном лицу, мада се не може сасвим одбацити ни евентуалност да je иницијатива за овај члан потекла и од самог владара, да би тиме створио известен пандан ограничавагьу даље власгелинске екстглоатације и ублажио незадовољство и опозицију властеле због тога. Аспект посебне врсте, кроз који je спроведен примат закона у ДЗ, представл>а и прописани начин решавања сукоба између одредаба 3>аконика и царских повеља. Истичући, најпре, да ће у случају изношења двеју царских повеља о власти над земљом право бити на страни онога који je земљу имао у државини у време сабора на коме je донет ДЗ С.ЧЛ. 83), ондашгьи законодавац je донео конкретне прописе и о томе шта ће бити у случају настаика противречвости између садржпше царске-повеље и одредаба Законика. Ти прописи садржани су у чл. 105 и 171. Међутим, ова два члана садрже на изглед контрадикторне одредбе и решења, што je било узрок честој недоумици у хтогледу њиховог правог значаја и садржине. Због оообите важности овог проблема, цитираћемо оба ова члана у целини. Чл. 105: „Књиге Цареве к oje приносе пред судије за што љубо,. тере их потвори законик царства ми, што сам записал коју љубо књигу, оне-зи књиге које потвори суд, те-зи књиге đa узму судије и да их пренесу пред царство ми”. Чл. 171. „Јеште повелева царство ми. Аште пише књигу царство ми или по срчбе, или по љубви, или по милости за некога, а она-зи књига разара законик, не по правде и по закону како пише законик, судије ту-зи књигу да не верују, такмо да суде и ерше како je по правде”. Као што се из садржине чл. 105 види, у случају сукоба између Законика и царске повеље прописано je изношегье такве повеље пред владаоца који he дати свој дефинитиван суд. Међутим, за исти такав случај чл 171 наређује интегралну примену Законика од стране суда (без ика-