Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

133

ОД РИМСКОГ РОБА ДО КОЛОНА

сован, исто колико и за упогребу савршешцих оруђа и метода у производил! којима he повећати принос који остаје њему (20). Зато сада технички проналасци почищу прелазити из позорищта и кућа у поља и радиовице и почищу се применив ати нови плугови и жетелице и млинови на водени погон о којима говори Паладије {2l). Интереси су били обострани, зато су оваиви аранжмани били све чешћи а масовно ослобађан>е робова постало мода. Не уочавајући у прво време знача) ове појаве, римоми сенатори, носиоци и зато чувари „старих, добрих” обичаја, борили су се против ње, ограничивали број робова које je један ррађанин могао ослободити (22). Али живот je био јачи па су ова ограниченна пала у заборав. Даљем парцелисању латифундија и укључењу у поллпривреду слободних људи заинтересованих за производщу, доприноси скоро истовремено још једна појава: положа) градског плебса. Градски плебс настао je у периоду републике од плебејаца, експроприсавих, пролетаризованих ситних и средших земљишних поседника, ослобођених робова и других елемената. ЕЬегови припаднипи су били cives, пролетери са правима, схватзњима и менталитетом робовласника, који су живели продајући своје гласове за panem et circenses. Први век Принципата био je век щиховог прошеритета, jep их je princeps чашћавао богатим гозбама, луксузним представама и поделом хране и новца (23), тражећи у њима један ад ослонаца у борби за учвршћење свог личног режима, ликвидирање републиканских традиција и потчишаваще Сената. Али када je princeps довољно ојачао овоју преторијанску гарду, довољно организовао свој чиновнички апарат и учинио сенаторе безопасним a магистарске функције сконцентрисао у своје руке, градски плебс му није више био погребай, па je подела хране и новца престала. У таквој ситуацией плебс je морао тражити себи другу егзистенцију. Многи су нашли запослеще у најамној војсци или принцепсовом чиновничком или привредном апарату. Али већина je морала отићи ван Рима и укључити се у производщу. То je био један од разлога што je у времену од Августа до Александра Севера (200 год.) број становника Рима спао на пола (24). Лишени сред става за производщу ,морали би ићи у најамни рад, али то нм није дозвољавао понос римоког грађанина за кота je најамни радник раван робу. Зато су се најрадије прихватили земльорадще, коју су Римљани одувек сматрали најотменијим занимащем и јединим занимащем достојним отменог римоког грађанина (25). То им je било лако, jep су власници латифундија већ били сцремни да парцелишу своје латифундије,

(20) Види Neurath: Antike Wirtschaftsgeschichte, Leipzig, 1909, S. 136; Машкин: H. Д., c. 411, 429, 509.

(21) Pal. I. 41.

(22) Lex Aelia Sentla из 4 пре н. e.; Lex Fufia Caninia из 2 пре н. e.; Lex Xunia Norbana из 19 н. e.

(23) Број корисника аноне у то време попео се од 200.000 на око- 320.000. Анализа буџета римске државе тога времена показухе да су издаци за panem et circenses долазили по висини на друго место, одмах после издатака за војску а пре издатака за јавне радоне (Heichelheim; Wirtschaftsgeschichte des Altertums, Leiden, 1938, S. 763).

(24) Seeck: op. eit. S. 344 seq.; Stein: op. eit., S. 3.

(25) Cicero: De officiis. I. 42; Martialis: Epigr. ХШ. 16; Vlrglllus: Georgicae, 11. 453 seq.