Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СОДИОЛОШКА СТРАНА РЕФОРМЕ ШКОЛСТВА

697

предмет неприкосновене надлежности некадашњег такозваног хуманистичког образованна које све више нестаје пред наступавшем политехничке наставе. Због света тога концепција науке и школства као производних снага у извесним њиховим видовима, која je на почетку изложена, нашла je пун израз у реформисању научног и школског рада у Југославији. Покушаћемо да то покажемо кроз акте школске реформе и осврт на акте реформисаньа научног рада. 111. Реформа школства у Југославији није избила наједном. У ери социјалистичке демократије почело се са уношешем појединих промена’ од којих je најодлучније било постављање школског система на начелу друштвеног управљања. За социолошку страну проблема 'најважнији су скорашњи акти о школству којима je претходила формулација потпредседника Чолаковића, о друштвеном месту школства ко ja je изнета 1956. Потпредседник Чолаковић je, расправљајући у Савезној народној скупштинп о потрошњи, за разлику од неких других мишљења, истакао да просвета спада у производну потрошњу, јер су њен резултат најважнији чиниоци производње стручки кадрови. Пет година касније у уводу Резолуције о образовању стручних кадрова коју je довела Савезна народна скупштина одражено je ово схватање: ~[. ..] све више преовлађује схватање да улагања у образование стручних кадрова имају исти значај као и зглагања у развој матери јлних производних снага” (29). (Резолуција употребљава израз материјалне производне снаге само за оруђа за производњу.) Да ова покретачка идеја није остала пука фраза сведочи пре свега поступай доношења Резолуције (као и Закона о изменама и допунама Закона о универзитетима). Савезни уставни закон je доношење аката Савезне народне скупштине (закона, декларација, резолуција) из области просвете препустио Савезном већу, пошто по тадашњем становишту она није спадала у привредну материју у најширем смислу (чл. 34—40 Уставног закона). Чланови Савезног већа произвођача могли су само ~[...] да предлажу Савезном већу промене у законским предлозима о којима решава само Савезно веће, као и да подносе предлоге за промену важећих закона које je донело само Савезно веће” (чл. 37, ст. 2). Једини акт који обухвата само најопштије одредбе о култури и школству и који je у равноправној надлежности оба већа јесте Устав. Иначе, на школски систем je Behe произвођача могло утицати исюьучиво актима о финансиским питањима школства, на пример, преко буџета. Међутим, у доношењу поменуте Резолуције о школству и Закона о универзитетима учествовала су оба већа и то: Резолуција je донета на заједничкој седници а Закон о универзитетима на одвојеним седницама. Тиме су отворене широке перспективе и вероватно je да ће оне проговорити и кроз нов Устав Југословена. Промена се у суштини састоји у томе што просвета улази у облает привреде у најширем смислу те речи, и што, према томе, спада у равноправну надлежцоет оба вёКа. Овај случај доношења таквих аката кроз овакав посту пак Резолуција поставља као пра-

(29) ~Сл. лист ФНРЈ“, бр. 25/60.