Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

698

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вило ког треба да се - држе сви представнички органи државне власти. Премда je Резолуција политички акт те нема правну снагу, она представља у ствари обавезну основицу за решавање питања реформе школства због великог ауторитета Савезне народне скупштине и једнодушности већине становништва у погледу реформе школства. Наведена промена je само процедурално довођење до краја до сада већ распрострањеног нормативног регулисања и праксе узајамног прожимања привреде и школства (30). То прожимање je, с једне стране оличено у представлзању привредних организација у представничким органима друштвеног управљања школама. С друге стране, посредством комора на пример, je, привредним организацијама одређена најосновнија лини) а сарадње са науком и школством (31). Са своје стране наведена процедурална промена прошириће простор акције већа произвођача и тиме снажно размахнути сарадњу привреде са науком и школством. У складу са таквим развојем ствари све школске установе, изузев високих школа (које ће ускоро прећи на нов начин финансирања, пословања и награђивања) (32) улазе у период новог начина финансиран>а, пословаша и награђивања који доста подсећа на систем у привредним организацијама. Дакле, дух просветних кадрова, уз очуваше неопходних особености, приближиће се духу „пословних” људи у привреди што ће олакшати међусобну сарадњу. Природно да при том треба пазити да просветни кадрови не приме оне особине или особине привредних кадрова у оној мери које су у привредном пословању пожелше а у школству могу имати лоше последице. Тако на пример, „динарска” рачуница код људи из просвете мора бити ограниченна услед много веће заступ љености јавног интереса него код привредних кадрова. Колико je кондепција производне улоге школства озбиљна ствар а не ваодушаста теориска конструкција показу) е, на пример, законодевчево регулисаиье представништва привредних организација у факултетским и универзитетским саветима. Закон о универзитетима одређује да републичким законом или статутом универзитета учешће представника одређених привредних организација може бити формулисано као обавезно. Док се овде оставља на вољу републици односно универзитету, дотле се Јшешће представника привредних организација већ савезним законом поставлю као обавезно у погледу факултетских савета. Ако се размотри надлежност факултетских и универзитетских органа односно практична улога факултета и универзитета, онда се долази до закључка да факултети имају много већу свакидашњу улогу у односу на привреду, зато што су они баш та) терен на коме се изграђују стручки кадрови, него универзитет који je углавном координатор делатности факултета у најопштијим питањима. По свему судећи, та производна улога факултета je мотив ових одредби. Осим тога, с обзиром на децентрализацију школства, у многим местима организоваће се по један или два факултета који ће бити од

(30) Др. Н. Стјепановић: н. д., с. 125 —134. (31) В. др. В, Јовановнћ: Привредно право прпвредне организације, Бео-

град, 1961. с. 256—263. (32) В. Ј.: Основни закон о финансирању школа, „Нова администрација“, бр. 1/61.