Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

однас кодификованих и овичајних правила

369

институцијама, категоријама и појмовима из области радног права Југославије траже посебну обраду која je y нашој науци радног права већ отпочела. 111, ■ — Закључак који се може извести на основу овог сумарног приказа новог у југословенском радном праву (законодавству) био би следећи. У Југославији су отпочели стварни преображаји у характеру и суштини радних односа који ce y одговарајућој мери одражавају и у самим новим позитивноправним нормама које регулишу такве односе. Ти преображаји, истовремено, откривају шта je ново у радном праву и показују правац дал>ег развитка ових односа, у којима се постепено рађају и развијају нови друштвени елементи слободне асоцијације непосредних произвођача који раде у друштвеној производила и .из друштвеног произвола одређују свој лични доходак. На тај начин постепено ишчезава радни однос у класичном значењу. Стварна друштвена садржина тог дугог и противречног процеса јесте развитак самоуправљања произвођача у привреди и социјалистичке демократије у Југославији.

Др.

Алек. Балтић

ОДНОС КОДИФИКОВАНИХ И ОБИЧАЈНИХ ПРАВИЛА У МЕЂУНАРОДНОМ ПРАВУ

I. Приликом и после сваке завршене кодификације поставља ce питање односа правые снаге између писаних правила кодификованог права и правила обичајног права, било да она нису обухваћена резултатом кодификације, било да су потпуно или делимично по својој садржини у супротности или противречности са правилима кодификованог права. У току великих кодификација легислативног карактера до којих je дошло у XIX и XX веку у Европи, и то углавном на пољу грађанског и трговинског права, била су поставлена правила о различитим решењима односа између писаних кодификованих правила и обичајних правних правила неукључених у кодификацију. У том погледу морамо разликовати неколико главних концепција које су везивале судију приликом решавања тога односа, односно које су постављале руководна начела за могућност примене или услове примене правног обичаја као конкретног правног правила за решење односа о коме суд има да пресуди. Најекстремнија концепција заснива се на идеји забране примене правних обичаја који датирају пре кодификациј е, односно који су били познати у време кодификације. Та идеја излази из схватања да je кодификација предузета да се- прекине са признавањем правних обичаја као извора права и да се убудуће пређе на искључиву примеру писаних правних правила. Другим речима, сваки онај правый обичај који није укључен у правки систем кодификованог правног правила самим тим je одбачен јер законодавац није желео да постоји паралелизам између законодавних и обичајних правила и зато je и предузео кодификацију. Према томе, ова концепција се оснива на сувереној вољи државе не само о мо-