Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

368

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

гославији je тај процес у зачетку, и он показује кретање друштва ка таквом друштвеном уређењу у коме се врши стварни процес ослобођења произвођача и човека тј. враћање човеку његово основно и прво људско прави слободног произвођача и слободног управљача друштвеним средствима за производњу и расподелом друштвеног производа, односно враћање онога што су данашњи друштвени системи, како каже Маркс, отуђили од њега” (16). Закон о радним односима изражава нормативно основне поставке система личног дохотка (чл. 184—205). Све ове поставке представљају разраду основног начела израженог у чл. 126, ст. 1, овог закона; да радни колектив самостално одлучује о употреби оствареног дохотка и утврђује личне дохотке својих чланова на основу успеха у раду сваког од н>их и целог радног колектива. Из ових основних поставки закона могу се видети промене које настају у елементу личног дохотка произвођача. Лични доходах произвођача није више ни по томе како се формира, ни по својим обележјима и характеру сличан „плати'’ из ранијег система награђивања, a још мање има везе са „надницом” или „најамнином” из најамног радног односа између радника и послодаваца. Лични доходак добија непосредно характер учешћа и удела радника у заједнкчком оствареном произведу њиховог рада, што прелази оквире и суштину појма „плате”. Лични доходак представља у ствари наставак расподеле дохотка предузећа. Лични доходак одређују сами произвођачи а не неко изнад њих (17). 4. На крају потребно je истаћи да нису наступили само преображаји у карактеру и структури (садржини) радног односа у условима радничког самоуправљања. Нов карактер радног односа и преображаји у битним елементима овог односа који су проистекли из новог друштвеног положаја радника-произвођача, условили су и ново, друкчије регулисање појединих питања, категорија и односа из система личног статуса радника-произвођача и управльача, односно стварање нових нормативних обележја и елемената, по садржини и форми. Тако, оно што je ново у радном праву Југославије и што се, по правилу, не може наћи у класичном радном праву, то су нове друштвене норме које дају право произвођачима, односно радном колективу и ньеговим органима управљања: да самостално регулишу личне дохотке радника, услове рада, права и обавезе из радног односа, радну дисциплину и одговорност својим нормативним актима, сагласно одредбама Закона о радним односима и другим прописима (правилник о расподели личних доходака и правилник о радним односима); да самостално од лучу ју о заснивању и престанку радног односа радника и да самостално доносе друге конкретне одлуке из статуса радника. Ове, као и joui друге новине ко je се могу наћи у по] единим

(16) Ближе о томе др. Ј. 'Борђевић : Уставно право Југославије, Београд 1957, с. 87 и сл. и La Yougoslavie Démocratie socialiste, Paris, 1959 (Bibliothèque de la Science politique).

(17) О променама y битним елементима и структури радног односа у условима радничког самоуправљања види ближе др. А. Балтић: Радни однос и право управљања, „Архив“, бр. 2—3/57, с. 265 и сл., и Основи радног права Југославије. Београд, 1958.