Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

706

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Ми, на жалост, немамо континуирану правку историју кроз векове и кроз више друштвених формација, а и извори за изучавање средњевековне правке историје, нарочито Србије, до краткости су оскудни. Националну правку историју не можемо, дакле, узети као историјски експеримент нужан за вежбање студената. Зато смо ми још више од других упућени на историју римског права. То утолико пре што je оно, преко Аустријског и Француског грађанског законика, вршило знатан утицај на новију правку историју наших народа, па преко тога и на наше данашње право. Но Римско право није само једна историјска епизода у развитку права. Иако je робовласничка држава, Рим у једном периоду своје историје je развио робну производњу и робну размену, заједно са свим нужним ньеним пратиоцима, до врло високог степена. Заједно са сложении облицима размене, створене су и до танчина развијене одговарајуће правке установе. Неки основни облици робне размене, па са њима и одговарајуће правке установе (на пример, купопродаја, зајам, послуга, уговор, накнада штете, condictiones sine causa, итд.) доживели су у Риму свој највиши облик. Зато се они још и данас примешују у капиталистичким и социјалистичким правима у скоро непромењеном облику и примењиваће се свуда где има робне производње и робне размене и све док je буде било (2). Нема сумње да jé за правилно разумевање ових установа у нашем данаппьем праву корисно познавање њихове историје, а нарочито историје римског права у коме су оне настале и биле изграђене. И савремена правка теорија, нарочито грађанског права, пуна je римскога права. Управо. теорија грађанског права je и изграђивана, почевши од римских правника, преко глосатора па до краја XIX века, на материји римскога права. Зато се с правом може речи (3) да je „правка наука римског, односно пандектног права постала подлогом европске правке знаности и,теорије уопште, а терминологии а Римског права постала je терминологиям правника свих културних народа”. Најзад, Римльани су, ангажујући стотинама година своје највеће умове и највећи део свога времена на правној пракси и теорији (што им je наметао положај владајуће класе и окупатора у једној до крајности социјално, национално и правно сложеној држави), наградили своју правну технику, нарочито у области. грађанског права, до тако високог степена, да се без двоумљења може рећи да je данашњи правници не само нису престигли него je нису још ни достигли. Кристална јасноћа и прецизност, а истовремено и краткоћа и једноставност формулација je несумњиво. нешто чему ce данашњи правници још морају учити од римских правника. Римско право представља, дакле, културно наслеђе које je нужно да сваки социјалистички правник проучи. Нека ми je дозвољено да овде наведем неколико Лењинових речи изговорених омладини као одговор на питање „како се учити комунизму”;

(2) Наравно у социјалистичком друштву неке од ових установа добијају други цюь, другу садржину и другу функцију.

(3) Маријан Хорват: Римско право у нашем правном студију, Загреб, 1951, с. 106