Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

707

НАСТАВА РИМСКОГ ПРАВА

„Ви бисте направили огромну грешку ако бисте заключили да се може постати комунистом, ако се не усвоје она знања , које je човечанство накупило. Била би грешка мислити да je довољно научити комунистичке пароле, резултате комунистичке науке, не стекавши она знања чија je последица комунизам. [...] Ако бисмо поставили питагье зашто je Марксово учење могло освојити милионе и десетине милиона срца најреволуционарније класе, добили бисмо само један одговор зато што се Маркс ослагьао на солидне темеље знања које je човечанство освојило за време капитализма. [...] Све што je људско друштво створило он je критички обрадио не замерајући ниједну тачку. [...] Пролетерска култура може се градити само ако се тачно познаје култура коју je изградио читав развитак човечанства” (4). Схватање значаја проучаваньа римског права диктирало je и место предмета Римско право у наставном плану и програм његове наставе. На свим правним факултетима у нашој земљи он je предавай у I години као уводни историјски предмет обавезан за све студенте. Међутим, програми нису били једнаки на свим факултетима. На Београдском и Скопском факултету придавало се нешто више значаја него на осталим факултетима улози Римског права у формирању општег студентског погледа на државу и право. Зато се придавало нешто више значаја историји државе, историји појединих правних установа, општем историјском погледу на римску државу и право, па су у нешто ширем обиму обрађивани и друштвено економски услови под којима се развијало римско право. Из истих разлога je програм Римског права на Београдском факултету обухватао целокупни правки систем (наравне са акцентом на грађанском праву) римске државе укључујћи, поред државног уређења и правних извора, и кривично право и кривични поступак. На Загребачком, Љубл>анском и Сарајевском факултету се Римско право схватало првенствено као увод, као предспрема за изучавање позитивное грађанског права. Зато су са нешто више детаља него на Београдском и Скопском факултету изучаване институције римскога права, мање се пажње обраћало јавном праву, а кривично право и кривични поступак нису предавани. Чинећи уступке настојању да се на свим факултетима сведе настава из историјских предмета на најмању меру, које je, по нашој склоности да праволинијски спроводимо идеје које су се показале нужне и одличне на неким факултетима и на факултетима где им нема места, обухватило и правке факултете, наставни планови Правног факултета у Београду донети 1956 и 1958 укинули су Општу историју државе и права као посебан предмет и спојили га са Историјом државе и права народа ФНРЈ у je дан предмет под именом Историја државе и права, смањујући истовремено и њему и римском праву број часова за један час недељно. Из програма Римског права изостављени су том приликом кривично право и кривични поступак. И на другим правним факултетима смањен je број часова Римског права али су програми остали углавном непромекьени.

(4) Ленин: Задачи сојузов молодежи, реч на 111 всеросијском сјезде росијского комунистического сојуза молодежи, 2 октабрија 1920 године; Сочиненна, 4 издање, 1950, т. 31, с. 261.