Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

724

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

критеријума у једном и у другом праву, као што су: круг обухваћених лица, врсте покривених случајева, имовинске и породичне прилике осигураника и уопште низ елемената који илуструју нове принципе социјалистичког социјалног осигурања, напоредо са начелом „према раду”, а које смо именовали ј едыим општим називом ~према потребама”. Тај посао, мада захвалан, и мада само друга страна питања које смо овде обрадили, ипак je изостао.

Др.

Михаила С. Ступар

О НАЈАМНИМ ОДНОСИМА У ДУБРОВНИКУ У XIII И XIV ВЕКУ

И поред млетачке доминације и ограниченна дубровачке поморске трговине које je она донела, друга половина XIII и XIV века представљају за Дубровник, захваљујући развоју његове копнене трговине са балканским залеђем, период привредног успона. Напредовање занатства и ангажованост Дубровчана у трговини изазивали су све веће потребе за радном снагом, што je током XIV века, упркос сталном приливу становништва из дубровачког залеђа, довело до извесне оскудице у неквалификованој радној снази (1). Питање радне снаге решавано je у великој мери путем најамних односа, што je омогућавала економска и друштвена структура Дубровника у том периоду, у првом реду развијеност новчане привреде и одсуство феудалне везаности већине сељака у Астареји и на острвима. За обављање разних послова у трговини, пољопривреди, занатству, поморству и бродоградњи, као и у домаћинствима, узимани су у најам сиромашни дубровачки грађани („пук”) и они сељачки синови са дубровачке територије који су на закушьеним или. сопственим имањима представљали вишак радне снаге, а исто тако и придошлице из дубровачког залеђа и других наших крајева који су у граду тражили боље услове живота (2).

(1) На релативну оскудицу радне снаге у пољопривреди указују одлуке (реформации е) Великог или Малог већа, којима се забрањује послодавцима да повисују наднице (Monumenta Ragusina V, р. 21 и друга места у тој збирци, види гтримедбе 13, 14 и 15) а радницима да напуштају послодавца да б и радили на другом месту, из чега се може закључити да je понуда радне снаге била мања од тражње. Повремене забране занатлијама да напуштају Дубровник ради запослења у другом месту (нарочито зидари, каменоресци, бродоградитељи и тесари Monumenta Ragusina V, р. 24, 1302 год. р. 31, 1302 год., р. 107, 1312 год.. Liber omnium reformationum, изд. A. Соловјев M. Петерковић, Београд, САН, 1936, р. 6, 4. из 1314 год., Monumenta Ragusina 11, p. 76, из 1349 год., и др.) могу навести на сличан заключай у погледу квалификоване радне снаге, док многобројна бегства кућне послуге (види примедбу 45) значе не само да je њихов положај био тежак већ и показују да су постојале широке могућности за запослење на другој . страни.

(2) У уговору о најму радне снаге радник по правилу има словенско mie. Врло често наведено je и место одакле долази. Срби из крајева који нису били под дубровачком влашћу обично налазе запослење као кућна послуга: Стојка из Невесиња (Diversa Cancellariae XXIX, 219); Милослава из Добропольа (Diversa Notariae V, 29), Гојислава из Хума (Div. Not. V, 30), Јукна, ћерка Хранислава из Дрне Горе (Div. Not V, 31), Богиша Николић из Требиња ((Div. Not. VII, 72), Радослава из Невесиња (Div. Not. VII, 45), Михајло, син Николе из Попова (Div. Not. V, 24), Богдана, ћерка Теодоре ~de partibus Narenti“ (Div. Not. V, 27), Доброслав из Зете (..Зборник за историју, језик и књижевност“, Историјски споменици дубровачког архива, серија 111, Канцеларијски и нотаријски списи, Београд, САН, 1932, бр. 332). Радост, кћи Обрада из Попова („Зборник“, бр. 215) и многи други.