Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

730

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

свега за цшь да обезбеде дисциплину на броду (32) и да спрече могућност да морнари пре завршетка путовања напусте брод (33). Међутим, бродар није имао власт над морнарем и у случајевима прекршаја дисциплине или напуштања брода пре истека рока морнар je само плаћао новчану казну. У случају болести морнару се сразмерно смањивала најамнина за време док je био болестан (34) а ако умре бродар je био дужан да наследницима исплати део најамнине за време док je морнар радио (35), за разлику од права које je важило у Венецији према коме je бродар имао права да заплени ствари умрлог морнара да би се обештетио ради превременог прекида радног односа (36). Сем новчаних, у изворима се не спомињу и неке друге обавезе бродара према оболелом морнару. Међутим, као и у Венецији, бродар je морао да плати морнару двоструку најамнину ако му je не исплати на време (37). У случају да морнар по налогу бродара сиђе на непријател>ско копно и буде заробљен, бродар he морати да му надокнади сву претршьену штету (38). И поред свих разлика које се запажају међу описаним врстама најамних односа, свима je заједничко то што најамни радник на краће време продаје своју радну снагу, остајући при томе лично Слободан. Принуда je овде чисто економска и уговорне стране остају равноправие. У случају да радник напусти посао, или да се на неки други начин огреши о своју уговорну обавезу, послодавац нема над њим никакве власти, а казне су новчане. Исто тако су и најамнине одређиване претежно у новцу, а ако има и натуралних давања, радник се ни на који начин не укључује у домаћинство свог послодавца. Сасвим су другојачији односи настајали на основу уговора који су склапани са кућном послугом и у занатству између занатлије и шегрта. Закључивањем уговора са господарем, односно са занатлијом, слуга односно шегрт улази у његово домаћинство и долази у однос зависности и подређености.

(32) Морнари су дужнп да слушаЈу капетана брода и не смеју захтеватн да се брод врати раније у Дубровник. Ко се о ово огреши, кажгьава се по повратку у Дубровник са 10 перпера, од нега половина иде у корист општине (Статут, VII, 34) Морнари су дужни да раде и друге ствари, да утоварују и истоварују рюбу (Статут, VII, 12, 2).

(33) Ко напусти брод без сагласности бродара и без оправданог разлога (о чему одлучује суд), платиће казну од 25 перпера ако je брод већ испловио а 10 перпера ако то учини joui у Дубровнику (Статут, VII, 11). Поред тога, дужан je био да примљену најамнину врати у двоструком износу (Статут, VII, 12, 3). Ако je уговор био закључен на одређено време и по његовом истеку' пловндба још није завршена. уговор се продужава ако то бродар жели (Ibidem VII, 22).

(34) Статут, VII, 34. У случају бродолома морнар je у неким случајевима, изгледа, имао право на целу најамнину; ово би се могло закључити из пресуде забележене у Div. Not. IV, 91, којом се морнар, од кога бродар тражи повраћај једног дела најамнине услед бродолома,- ослобађа тужбе.

(35) Статут, VII, 35.

(36) Antonio Fertile: Storia del diritto italiano, IV.Torino, 1893, p. 632 esq.

(37) Статут, VII, 12, 5. За Венецију в. Пертиле: н. д.

(38) Статут, VII, 31, -2—3.