Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О НАЈАМНИМ ОДНОСИМА У ДУБРОВНИКУ

729

лије привремене ломоћнике (25) и дубровачки грађани уопште раднике за обављање најразноврснијих ванредних послова (26). Сличая однос настајао je и када занатлија, уместо да ради код своје куће, ступи у најамни однос код другога. Занатлије су са богатијим дубровачким грађанима, са општинама, црквама, манастирима или са другим занатлијама ск лапа ли краткорочне уговоре, обично на неколико месеци до две године, у којима су се обавезивали да ће за најамнину у новцу или делимично и у натури радити послове у оквиру свог заната (27). Разлика између претходних уговора и ових je само у томе што je реч о квалификованој радној снази, те je и посао који посленик обавља увек строго ограничен на његову струку (он се обавезује да ће радити de arte sua) a најамнина већа. Најамни односи у поморству су такође били регулисани првенствено уговорима, па се и у Статуту наглашава да се уговори између бродара и морнара морају поштовати (28). Уговори су закључивани на одређено време или за једно путовање (29), по жељи странака могли су се заводите у бродске (30) или канцелариј ске књиге и садржавали су углавном само обавезу морнара да „бродару и броду служи” и обавезу бродара да морнара за време пута храни и да му најамнину у новцу исплаћује месечно, у неколико рата или једнократно, по истеку уговорног односа (31). Уговорима су била регулисана углавном само она питања која ce постављају код сваког најамног односа. Питања специфична за радне односе у поморству регулисао je Статут. Одредбе Статута имају пре

(25) Div. Cane. IV, 107’ крзнарски помоћник ступа на рад код крзнара; ibidem, 76 Радослав, син Доброте, радиће годину дана код лекара магистра Николе; ibidem, V, 9 златарски помоћник ради код златара за 6 перпера годишње, крану и одело; ibidem, Ш, 94 кожарски радник обвезује се да he радити код мајстора 1 годину за 18 перпера; Ibidem, VI, 5 (обућар), ibidem, 94’ (обућарски помоћник за 28 перпера годишње и обућу), ibidem VI, 98’ (помоћник оружара на годину дана за 12 перпера и крану), ibidem IV, 86 обућар. (26) Марин Гучетић узео je у најам два радника која су дужна да му 60 дана раде све послове које им он буде наредио за плату од 8 перпера и крану (Div. Сапе. IV, 7’). Мартин Унгар обвезао се да he код Мале Браће радити посао који му буде дао брат Данијел, за 1 перпер месечно (ibidem, 59). Сличан уговор забележен je и у Div. Not. 7, 72, Div. Cane. 111, 87, ibidem, XIV, 167’ ibidem, XVII, 22’ и 23.

(27) У службу код манастира ступио je каменорезац магистар Летерус 25. 8. 1312 на годину дана за стан, храну и 20 великих солида (Div. Cane. V, 2), док je каменорезац Маргаритус добио за исто време и исте услове 30 перпера годипгвье (ibidem, 59’). Са црквом склонно je уговор сликар на годину дана уз обавезу цркве да му да сав матери j ал за рад и плату (ibidem, V, 82’). Неки обућар ступио je у службу код удовице обућара на годину дана за 28 перпера (ibidem, VI, 51). Каменорезац Примил склопио je уговор на 6 месеци са двојицом грађана и обвезао се да ће им за 5 перпера месечно радити „de arte sua” (ibidem, V, 9). Слични случајеви забележени су ibidem, 111, 90 и 83 и V, 42, 52’, затим VI, 67’ и многи други. Дубровачка ошптина склапала je сличне уговоре са занатлијама странцима: за израду густијерне са платом од 180 перпера за годину дана, 23. I. 1367 (Div. Not. VIII, 15), на пример, док je магистар Петар из Венеције ступио у службу код краља Стефана, за плату од 8 либри годишње (Div. Cane. V, 58). (28) Статут, VTI, , 15. (29) На годину дана (Div. Cane. VI, 155); на 9 месеци склопио je уговор Андрија Пароба са морнарем Бодашом који се обвезује да ће служити „navem dicti Andree vocatam St. Antonius” за плату ко ja се обрачунава ad rationem 33 перпера годишње; само за једну пловидбу (Div. Cane. VI, 25). (30) Статут, VII, 67, 3. -(31) Јула 1361 Велико веће je одлучило да се за потребе Дубровачке општине опреми једна барка; капетану je одређена плата од 30 перпера месечно (Mon. Rag 111, р. 87), веслачи добијају месечно 2 перпера а остала посада 3 перпера; сви добијају за време путовања и храну (ibidem, 111, 91). На броду који je носио посланике цару Душану 1358, веслачи су имали 1 перпер месечно и храну (ibidem, 11, р. 266). Септембра 1361 Велико веће шаље један брод у Стон и одређује да ће морнари добијати по 2 перпера за сваких 15 дана (ibidem, 111, 125).