Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

732

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

власти (44). Поступай: у случају бегства послуге састојао се у томе што je господар пријављивао да му je слуга побегао, па je затим општински телал то јавно оглашавао, опомињући грађане да he свако ко одбеглом помогне бити кажњен према нахођењу кнеза, и то je затим бележено у канцеларијске књиге или у књиге реформација (45). Средином XIV века Велико веће прописало je да ће слуга који покуша да побегне од господара бити кажшен и новчаном казном од 5 перпера (46), Слуга, према томе, није могао ни у ком случају да сам прекине најамни однос већ je увех силом враћан господару, док je господар, напротив, могао да отпусти слугу када je год хтео (47). Да je постојао однос зависности показује и формула која се налазила на крају нотарске исправе односно уговора, и према којој je господар дужан да по истеку уговореног времена слугу пусти да „изађе од њега Слободан заувек” (ut exeat а те francus et Über in perpetuum) (48). Приликом овог „ослобођења” слуге састављана je понекад нотарска неправа која садржи сличне формулације као и исправа о ослобођењу робова: господар изјављује да je свог слугу ослободио (libérai et affrancavi ab omni servitute) и да he слуга убудуће моћи да поступа „као који било Слободан човек” (sicut quilibet homo liber) (49). Поставља ce питање у чему се, поред овлашћења да слугу принудно задржи у својој служби, састојала власт господара. Да je у пракси положај кућне послуге био врло тежак, недвосмислено показују многобројне забелешке о бегствима. Поред напорног рада, слуга je вероватно био и лоше храњен, а господар je сигурно могао и да га кажњава. У случају

(44) Ако слуга побегне, господар га може „сареге [...] sine alicuius rectoris sive curie requisitione et ducere [...] ad sua servicia („Зборник”, бр. 332; с лично ibid. br. 215), Или: ~Si aut fugerem ab eo ante terminum, habeat plenam potestatem et licenciam ipsam personaliter capiendi sine iussu alicuius dominationis” (Div. Not. V, 18’; слично ibid. 19). Међутим, y неким уговорима те клаузуле нема, а с друге стране има примера да се због одбеглог слуге господар обраћа ипак суду, нарочито ако je уговором јемац гарантовао да слуга неће побећи (на пример, пресуда у Div. Cane. XVIII, 78 и одлука суда ibidem, IX, 12).

(45) Скоро на свакој другој страни реформации а налази се забелешка да je гласник објавио бегство неког слуге и упозоравају се грађани да га не приме. Године 1351 забележена су 22 бегства (Mon. Rag. 11, pp. 117—140), од којих су три слуге истог властелина (Valchi de Gozza), идуће године побегло je 18 (ibidem, pp. 140—149), 1350 23 (ibidem, pp. 92—117), али за време куге (1348) само 8 (ibidem, pp. 8—54).

(46) Liber omnium reformationum, p. 14, l из 1349. Исто je забележено и y Mon. Rag. 11, p. 287 и 111, p. 17. Казна од 5 пп. предвиђена je овим одлукама и за лице ко je слуги помогне у бегству, односно, које га прими.

(47) Услед тога се, изузетно, уговарала клаузула да господар неће отпустит слугу пре истека рока, на пример у Div. Cane. IX, 51. (48) В. Чремошник: н. д., с. XIII, формула E-XIV, затим »„Зборник“, бр. 7 87 и 193 а. Она се задржава и у XIV веку: Div. Not. V, 29, 32’, 30, 33, 27, 28, 27’, 18’. 19, 24’, Div. Not. VII, 107’, итд.

(49) Никола Модрокуло из Антибара ослобађа свог слугу Симу ~olim famulum meum michi obllgatum[. . .] liberavi[. . .] et affrancavi ab omni servitute[. . .] dando sibi plenam libertatem et potestatem ut ad modo in antea possit facere facta sicut quilibet homo liber[. . .]” (20. XI. 1375, Div. Not. IX, 142’). При престанку службе Братисце из Омбле њен господар изјављује да je ослободио. „liberavit et absolvit eam ut possit ire et stare libéra et absoluta” (Div. Not. VI, 6). Иста je терминологија и када суд ослобађа слугу од даљих обавеза. Тако je 13. VI. 1324 суд донео пресуду у корист Влаха, слуга Ъиве Продановог Кабоге, у којој га ослобађа речима ~i psum Vlachum esse liberum et franchum ab omni servitute et servitio” (ibidem IV, 14’). Разликује се, дакле, servitio служба од servitus потчињен положај, ропство. У исправама које се односе на ослобођење робова терминологија je слична: ~ut [. ..] exeat ame libéra et franca in perpetuum” (Чремошник: н. д., 594), a servitus значи ропство: Деса, удовица Грегорија Петранића, ослободила je свога роба Антонца ~francavi et liberavi ad omni servitute” (Чремошник: н. д., бр. 496). Ове формуле остају непромењене и у другој половини XIV века (Div. Cane. XXIII, 100).