Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

О НАЈАМНИМ ОДНОСИМА У ДУБРОВНИКУ

733

да слуга односно слушкиња без дозволе господара пусти неког да уђе у кућу, кажњавани су на тај начин што им се одсекао нос (50). Питање je да ли je на господара била пренета сва судска власт над слугом. Вероватно je да je то у ранијем периоду био случај са слугама манастира (51), ада су за мање преступе и дубровачки грађани имали судску власт над слугама показује једна забелешка из 1321, из које се види да je слушкигьа, која се отрешила о царинске прописе о извозу вина, била осуђена на строги затвор, али je на захтев господара ослобођена затвора и предата њему (52). То наводи на закључак да je у овом случају за ньу био надлежан не редовни суд већ само господар. Поред тога, у одређеним случајевима господар има право и да располаже са својим слугом. У неким уговорима cpehe се клаузула на основу које се господар овлашћује да слугу, без његовог посебног приставка, да другоме у службу (53), или чак господар стиче сва стварноправна овлашћења на њему, тј. да га прода, затвори и отуђи коме год хоће: ..] et habet supra me licenciam et liberàm potestatem me vendendi, obligandi et alienandi cuiuscumque voluerit.” (Diversa Notariae V, 28). У том случају ce положај слуге врло мало разликује од положаја роба, поготово ако je слуга ступио у доживотну службу. Међутим, ма да има примера да се у уговор између слуге и господара уноси клаузула којом се господару одузима могућност да има стварноправну власт над слугом и да га може отуђивати (54), изгледа да овако велика овлашћења нису представляла правило већ да су се изузетно стицала уговорним путем. Исто тако и право господара да слугу да другоме у службу изгледа да представльа изузетак и да je уговарано, као што показују имена послодаваца, само

(50) Статут, VI, зз, 5.

(51) У на) старијем уговору о ступању у службу који je сачуван у дубровачком архиву, Братац из Конавља даје 4. 111. 1134 свога сина Растишу у службу Локрумском манастиру. У уговору се каже да je Растиша дужан да „fideliter serviat per manupressa” локрумске калуђере, да неће побећи, и да he „complétas anni[. ..] ad llbertatem exeat” (Смичиклас: Codex diplomaticus, изд. ЈАЗУ 1905, П, бр. 338). Занимљив je овде термин „per manupressam de fuga et furto” што би највероватније значило да у случају крађе или бегства долази под јурисдикдију свог послодавца. При томе се каже да je то „дубровачки обичај“. Исто тако, по истеку уговора он he „изаћи на слободу“, што представлю изразитији термин од доцнијег „exeat liber et franchus” ако га протумачимо као ослобођење од личне зависности, (52) Di V. Cane. VI, 201. Судску власт над слугом имао je господар у средшењевековној Италији (Беста: н. д„ с. 315).

(53) Гојислава, удовида Предислава из Хума, даје сина Владислава у службу Ангелу де Баруло на 12 година и овлашћује Ангела да „possit Ipsum dare et locare culusque personae voluerit usque at illud terminum” (Div. Not. V, 30). Сличив клаузуле налазе се и у Div. Not. V, 29, 31’, 33. При томе би се могло поставити питање каква je практично разлика између положаја поменуте Гојиславе, када je Ангелус де Баруло буде дао у службу код неке флорентинске или ђеновске породице, и Богдане коју je А. А. као своју ропкињу дао у најам домину Гвиду из Млетака на 25 година (Div. Cane, IV, 84). Разлика je само у времену на које су дате у службу, ма да није сигурно да ће Гојислава после 12 година имати могућности да се врати слободна у Дубровник.

(54) У уговору између Радила из Конавлю и Кануција де Баруло унета je клаузула „et me non possit vendere пес obligare пес alio me alienare alicui personae” (Div. Not. V, 19). Врло je могуће да су постојали случајеви да су страни трговци одмамљивали наше људе у службу у Италију и тамо их продавали као робове

(55) Имена послодаваца у наведении уговорима су: Angelo de Barullo (Div. Not. V, 33; Ibidem 30); Macharoni de Barullo (ibidem 30); Thomasius Deodati de Carulo (ibidem 31’); Gulielmo Marini de Salermo (ibidem 27 i 27’): Nicolao domine Luci de Bari (ibidem 18); Guido de Venecia (Div. Conc. IV, 84); Carnucio de Barullo (Div. Not. V, 19); Johan de Niverio de Postera (ibidem 24’).