Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРВИ РЕЗУЛТАТИ ПОЛИСА СТАНОВНИШТВА ОД 1961

735

НЕКА ЗАПАЖАЊА ПОВОДОМ ПРВИХ РЕЗУЛТАТА ПОПИСА ЈУГОСЛОВЕНСКОГ СТАНОВНИШТВА ОД 31 МАРТА 1961

У историји сваке земље пописи становништва представљају врло значајне догађаје. Они пружају документацију дату у облику „једног најпотпунијег биланса људи и друштвених односа” у размерама националне територије. Југославија као целина нема за собой дугу историју популационог развоја која би јој омогућила студије кроз дужи временски период. Настала после Првог светског рата, она je за четрдесет година свога живота извела пет полиса становништва, од којих сваки за себе представља посебан демографски биланс за праћење популационог развоја и структурних промена у њему. Отуда ти пописи, иако не баш увек изведени по захтевима најсавреминије статистичке методологије представљају стварне тачке ослонца за анализу популационог развоја у земљи у разним временским раздобљима. Шоследњи попис становништва који je обављен у времену од 1 до 7 априла 1961 представлю једну од најобимнијих и најсавременије организованих статистичких акција коју je досад обавила југословенска статистика. Може се са правом очекивати да ће резултати овог пописа бити један од најбогатијих и најдрагоценијих материјала који he моћи свестрано да послуже при анализама за даље планско развијање нашег друштва. Са површином од 255804 км 2 Југославија спада у знатно веће земље од својих суседа: Албаније, Аустрије, Мађарске, Бугарске, Чехословачке, Грчке па и Румуније, као и од знатног броја европских земаља као: Белгије, Холандије, Швајцарске, Данске и Португалије. На том пространству према последњем попису становништва од 31 марта 1961 било je настањено 18,512.805 становника што представлю више од двоструког броја становника Шведске, Португалије, Грчке, Белгије, а више него четвороструко од броја становника на територији Данске, Финске, Норвешке, Швајцарске. У поређењу са земљама веће територије и бројнијег становништва, југословенско становништво чини више од једне трећине становништва Велике Британије, Западне Немачке и Италије. Популациони развој Југославије у прошлости и његове основне виталне характеристике. У анализи динамике југословенског *етановништва обично се полази од податка да je на дан 1 децембра 1918 укупан број становника на територији ондашње Југославије износио 11,605.176. Прайм полисом становништва 31 јануара 1921 установлено je да Југославија има 11,984.911 становника. Десет година касније, 1931 укупан број становника достиже 13,934.038. Послератна три пописа становништва показују даљи развој популације до последњег његовог стања од 18,512.805 становника које представља пораст за скоро 50°/о у односу на први цопис од 1921.