Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

10

АЫАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Овај посао није нимало лак. Он je далеко тежи, а чини нам се и да није ни мање важан, ако није и важнији, од, рецимо, утврђивана наших народних обичаја, ношње, умотворина и других елемената нашег народног живота, којима je наука, међутим, и с правом, посветила веома велику пажњу. Морал je појава која je присно унутраппьа, а често и потпуно скривена од света, коју људи не желе да испоље и открију. Треба применити врло танана средства и путеве да се ова појава открије, за што je потребан знатан број посебно оспособљених људи, као и знатна средства, итд. Надати се да се у нас може наћи и средстава и људи у ову сврху, на основу разумевања огромне важности коју морал има за опстанак и правилан развој нашег друштва. Наше установе које се баве социолошким истраживањем вероватно he једног дана укључити у своје планове истраживање нашег морала, и. то што пре, то боне. 5. Кад утврди какво je стварно стање нашег морала данас, социологија морала треба да упореди то стање с идеалним социјалистичким моралом који je утврдила и да тако открије несумњиво постојеће и знатне разлике међу њима. Ове разлике ће нам релативно поуздано тачно открити колико нам још преостаје на. путу изграђивана новог, социјалистичког морала, као и тачно одређене области у којима je недостатак већи но у другим и на које треба обратити особиту пажњу, 6. Кад ово буде утврђено, социологија морала треба, најзад, да испуни и последњи међу поменутим својим задацима да укаже на средства којима се, евентуално, може нешто помоћи да се што пре изиђе из неповољног стана, да се што пре створи одговарајући социјалистички морал. Ова средства ће она моћи одредити на основу ошптих законитости о образовању морала, као и законитости образована нашег постојећег морала и оних о образовању социјалистичког морала. Нема сумне да ће знатан број чинилаца који стварају морал остати бар за сада ван домашаја утица ja људи на них. Али je исто тако несумниво да су извесни чиниоци подложки људском свесном и друштвено организованом утицају. Ако наука открије такве чиниоце и утврди начин на који се на них може утицати, онда he она допринети да се ови чиниоци подвргну одговарајућем утицају и да се тако убрза образована новог морала, за којим имамо толику потребу. Ако бар за сада и не буде могуће открити каква особито моћна средства у ову сврху, већ и само тачно научно објашнене друштвених основа и улоге морала и упознаване што ширих слојева с овим научним истинама може у знатној мери да допринесе изградни новог морала. Наравно да je овде немогуће рећи било шта подробније о чиниоцима који утичу на стваране новог морала, односно разаране старог. Раније смо већ рекли нешто само о најопштијем таквом чиниоцу друштвеној међузависности. Ипак, поменућемо само још два чиниоца. Још je Диркем тачно уочио да постоје епохе велике друштвене активности, велике друштвене згуснутости, кохезије, солидарности, интензивног прожимана појединачних свести у јединствену друштвену колективну свест, када друштво убрзано ствара своје највеће друштвене творевине. Маколико ова Диркемова мисао била прожета идеализмом и,