Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

118

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

и Комисија за међународно право систематски су разматрали низ области међународног права одабраних за кодификацију непосредно после завршетка Другог светског рата. Неки од нацрта, припремљених од стране комисије за међународно право, потврђени су од стране Генералне скупштине (2) а за прихватање најважнијих од њих усвојен je систем одржавања дипломатских конференција. Тако су усвојене четири Женевске конвенције о кодификацији поморског права од 1958 и Бечка конвенција о дипломатским односима и имунитетима од 1961, које представљају значајне међународноправне акте иако није кодификована у потпуности материја којом ce оне баве (3). Њима ће ускоро моћи да ce дода конвенција о конзуларним односима и имунитетима која треба да буде, на основу резолуције 1685 (XVI) донете на последњем заседакьу Генералне скупштине, прихваћена на конференции која ће се одржати у Бечу почетком 1963. Међутим, кад се ближе погледа начин којим се развијала активное! органа Уједињених нација надлежних за кодификацију и прогресивни развој међународног права, може се видети да je негативен развој међународних политичких прилика, посебно сукоб блоковског карактера, извршио одређен утицај и на ову делатност. То je несумњиво један од основних разлога што резултати у раду на, кодификацији и прогресивном развоју нису били већи (4). Ово je, уосталом, било неминовно jep кодификации а и прогресивни развој, као поступци који воде уједначавању правних правила, не могу и не смеју да се крећу изоловано од политичких становишта које заступају државе. Данае смо далеко од периода када су гајене илузије о могућности измене међународног права путем израде вшпе или мање потпуних кодекса од стране појединаца. Колективни напори теоретичара и практичара уклапају се данас на овај или онај начин у делатност међудржавних органа, тако да у овом погледу постоји контакт који се свакодневно продубљује (5). Ипак, иако није било спорно становиште о одлучујућем утицају који треба да врше државе на кодификацију међународног права, негативно стање међународних политичких прилика у првој деценији рада Уједињених нација на које смо већ указали, довело je у првом реду до опадања делатност Правног комитета Генералне скупштйне, чији je један од главних задатака био да прати и учествује у раду на кодификацији и прогре-

(2) Тако je Генерална скупштина поступила у случају израде Нацрта Декларације о правима и дужностиыа држава и Модела правила о арбитражное' процедури. (3) Због немогућности постизања политпчког споразума није утврђена ширина територијалног мора ни на другое Женевское конференцией од 1959, а на Бечкој конференцией о дипломатском праву надрт правила о дипломатией ad hoc враћен je Комисији за међународно право.

(4) Тако и поред проучавања тштања дефиницнје агресије, међународне кривичне јурисдикције, па и одговорности држава ни Правый комитет ни Комисија за међународно право нису могли да заузму одређенпја становишта о формулисању одређених нравних правила -пре свега због заоштравања формираних на међублоковској основи. Но било je несумњиво и других разлога који су утицали у овом смыслу. Оигурно je, па пример, да je промена четири известиоца утицала на дужику обраде правила уговорног права која још ни je завршена.

(5) Приликом дискуси j а о целисходности кодификације појединих области често долази до позиваша на рад мећународних удружеша. То je био случае' на XIV заседању Генералне скугшпшне у дискусији о кодификацији принципа коегзистенције. У овим случае евима много се позивало на резултате International Law Association у овим областима.