Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ПРИЛОЗИ

123

На инсистирање неангажованих земаља продрла je теза да у настојањима за решавање спорова који раздиру савремени међународни развој треба придати већи значај међународном праву. Мада je јасно да међународно право не може да има у овом процесу централно место, јер нема способном самосталног деловања на решавање политичких проблема, ипак значај његовог поштовања и коришћења није мали ако се оно схвати као инструмент свакодневне политике држава. Другим речима, несумњиво je да од ефикасности и савршенства међународног права зависи бар у извесној мери и омваревье тежње за постизање стања мирољубиве и активне коегзистенције која je данас предуслов сваког успешное миролюбивое развоја. После прихватања резолуција 1505 (XV) и 1686 (XVI) активном Уједињених нација на пољу међународног права добила je своје место у овим настојашима. Отворена je једна нова етапа у овој делатности и стога ће ове резолуције заузети посебно место у аналима светске организације. Но ове двб резолуције нису биле једина манифестација појачаног интересовања држава чланица за кодификацију и прогресивни развој међународног права. Исти смисао имале су и друге одлуке донете на XVI заседању Генералне скупштине. Повећан je број чланова Комисије за међународно право од 21 на 25 и омогућено новим члановима организации) е из Африке да буду болье заступљени у њеном саставу. Поред тога, извршен je избор и нових чланова Комисије који на основу чл. 8 њенога Статута треба да заступају све правые системе света и главне облике цивилизација. Но то није оно што бисмо желели да подвучемо. Важније je за нас то што су приликом доношеаа ових одлука на XVI заседању државе чланице показале много веке интересовање за решекье ових питагьа. Дискусија о повекању броја чланова Комисије прешла je у Нравном комитету оквир стандардног разматрања. Нов однос снага показао се и у одређеном захтеву совјетске делегације за повећање броја представника Источне Европе од 3 на 4 члана на рачун Западне Европе која располаже са 6 места, с тим што се могло приметити да je овај захтев наишао на одређени одјек код делегација азиско-афричког подручја (12). Центри интересовагьа за међународно право померају се и Западна Европа налази се у дефанзиви. Ова појава je дошла до изражаја и у чгаьеници да je за избор у Комисију предложен рекордан број од око 50 кандидата, што je још један пример заинтересованости држава чланица за рад Комисије за међународно право и кодификацију и прогресивни развој (13). Према томе, може се закључити и на основу ових појава на ко je смо укратко указали, да кодификација и прогресивни развој међународног права

(12) Вид. ближе: АДС. й/SR 689 до SR. 700 и A/C6/L. 481 и Add. 1, L. 482 и L. 483 и Add. 1, и А/ 4805.

(13) Mo а у 25 изабраних нових чланова Комисије за међународт-го право налази се и наш проф. Бартош који je изабран великом већином. Поред њега, у Комисији ыалазе се: Ago (Италија), Amado (Бразил), Arechaga (Уругвај), Briggs (САД), Cadieux (Канада), Castren (Финска), El Erian (УАР), Elias (Нигерија), Gros (Француска), Kanga (Камерун), Lachs (Пољска), Liu (Кина), Luna Garcia (Шпанија), Padllla-Nervo (Мексике) Pal (Индија), Pessou (Дахомеј), Paredes (Еквадор), Rosenne (Израел), Tablbi (Авганистан), Тункин (СССР), Verdross (Аустрија), Waldock (Велика Британија), Tsuruoka (Јапан), и Yasseen (Ирак).