Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

146

АВАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

њих, учинио je све оно што je требало учинити. Преимућство његовог рада je што je y извесном смислу потпунији. Он je много више помогао теорији него пракси, а то je, чини нам се, приличан недостатак. Приказане књиге се, према томе, на известан начин допуњују: оно што нема у једној налази се у другој. Често ће се, отуда, морати за решаваьье истих проблема корисшти и једна и друга.

В. Петровић

ХРЕСТОМАТИЯ ПАМЯТНИКОВ ФЕОДАЛЬНОГО ГОСУДАРСТВА И ПРАВА СТРАН ЕВРОПЫ, под редакцијом Академика В. М- Корецког. Москва, Государствено издательство юридичкой литературы, 1961, с. 1-950. Ових дана у Москви je објављена збирка споменика феудалног права, која je састављена под редакцијом професора и академика Владимира Михаиловича Корецког. Ова збирка почшье од државе старих Франака којима посвећује особиту пажњу. Извори нису дати потпуно него у изводу. Од франачких споменика ту су изводи из Lex Salica, затим из Lex Saxonum (802—803 г.), затим саксонских капитулара, уз које додаје и капитуларе Карла Великог (802—813 г.), затим грамате дате црквама од стране франачких'владалаца Дагоберта I и Карла Великог. Збирка франачких извора. употпугьена je прописима о владалачком имунитету, формуларима за поједине послове, од којих и формулар о продаји слободног човека за случај да он сам себе продаје другоме. Ту долази и кодификација епископа Кинцмаруса (882 г.) о уређењу царског двора. Друга, глава посвећена je англосаксонској држави. Дат je низ извода из основнйх закона и устава, почев од VI столећа. Нарочито je обраћена пажња да се изложе извори после сваке нове најезде. заврјевача, показујући једнаки интерес за правила о политичном уређеау и правним односима у статусном и имовинском, праву. Са нарочитйм интересом у ову збирку су унети извори после дефинитивног образована енглеске државе (XII век). Редактор се нарочито. интересовао да прикаже оне изворе који су имали утицаја на стварање пороге, права личности, развој судства и судског поступка. Уз владалачке и судске акте редактор je врло правилно изнео као извор у опширном изводу и трактат Henrici de Bracton de legibus et consuetudinibus Angliae (трактат о енглескиш законима и обичајима из средине XIII века). Овај трактат и анотације које су му додате током XIII века показују какву су снагу имали научни радов.и у XIII и XIV веку. Он објашњава и борбу обичајнога права са краљевским , статутима која почиње крајем XIII века. Специјалну пажњу ова збирка обраћа закону, о радницима (1349 1350 г.), трактату анонимног писма, о правилима вођења Парламента и трактатима политичког характера Цона Фортескјуа (Fortescue), тако да се без . великог труда читаоца може разумети прелаз из феудализма у почетак модерне енглеске државе. С обзиром на утгщаз германског права на словенска права, овај зборник посвећује нарочиту пажњу немачким изворима. То чини вероватно и зато што су Маркс и Енгелс давали своје судове о развоју феудалног друштва користећи текстове, тих извора. Међу њима су нарочито од значаја Рах Moguntina (1103 г.), Вормски конкордат, Саксонско огледало, Магдебуршки записи (1304 г.), Златна була (1356 г.), Constitutio Carolina (1532 г.), као круна феудалне реакције после сељачких буна. Романским земљама такође редактор даје доста места, при чему треба поменути шпанске (Огледало Алфонза X из краја XIII века и прописе