Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

36

гизама у кривичном поступку особито долази до израза код индиција. На пример, ако се постави као премиса да се претње остварују, a утврђено je да je оптужени претио да ће изазвати пожар, онда се закључује да je оптужени и изазвао одређени пожар (28). Имајући у виду изложени процес формирања заюьучака, сасвим je могуће да се при утврђивању чињеница поступило на начин противан законима логичког мишљења те да je, дрема томе, и закључак о чшьеничном стању погрешай односно да je чињенично стање погрешно утврђено. Да ли je, међутим, тај и такав закльучак и заиста погрешай, налази виши суд када одлучује о жалби, конкретизирајући увек у чему се састоји погрешно закључивање. У пракси се овако и поступа, што произлази из примера који ће ниже бити наведени. Тако je Врховни суд HP Хрватске нашао да не следи заклучак о примени алкохолних пића у сврху да се оштећена против своје воЈве доведе у несвесно стање или да се онеспособи за отпор, на основу чињенице што je она једном хтела изаћи из друштва оптужених али да jy je један од њих одвраћао. Па ни наговештај оптужених да ће je полно употребити још не упућује на то да je оптужена узимала алкохол против своје воље (29). У овом смислу je и одлука Врховног суда HP Словеније у којој се наводи да се суд није могао сложити ни са самом констатацијом да je оптужени пропуштањем правилног вођења евиденције учинио кривично дело из чл. 317 Кривичног законика. То кривично дело може се учинити само умишљајем и оптужени треба да je свестан очигледне аљкавости у своме раду или барем да приставе на њу. Да би се могло пребацити да оптужени није водио правилну евиденцију и да je тиме поступао очигледно аљкаво, треба да je оптужени ту службу познавао и да je упркос томе намерно или барем са пристанком занемаривао своје дужности (30). На сличан начин третира погрешно закључивање и Савезни врховни суд, сматрајући да ако из спроведених доказа на главном претресу првостепени суд закључи да није доказана нека одлучна чињеница није доказана стрижа коньа, а тиме и одузимање туђе покретне ствари само на основу чшьенице што je оптужена носила и предала откупној станици коњску длаку може бити говора о погрешном чињеничном закључивашу (31). Из наведених примера произлази да je погрешно утврђено чињенично стање онда када се утврди нешто што у ствари не стоји у оном смислу у коме се тврди да исто постоји. У вези са овим поставља се и питање допуштености побијања слободне оцене доказа. Слободна оцена доказа или слободно судијско уверегье састоји се у неограничености посебним формалним доказним правилима при оцењивању постојања или непостојања чињеница чл. 10 Законика о кривичном поступку. Премда суд није везан никаквим формалним правилима, то нипошто не значи да у утврђивању чигьеница, у чињеничном закључивању може да се поступа самовольно и без икаквог

(28) Треба истаћи да при доказивању индицијама ни je довољно постојање само једне, као у наведеном примеру, већ je неопходно да постоји више индиција које логички повезане стварају уверење о постојању правно релевантних чињеница.

(29) Збирка одлука, 1954, одлука 6р. 17. (30) Збирка судских одлука, књ. св. прва, 1956, одлука 6р. 48. (31) „Правый живои", 6р. B—9/56,8 —9/56, с. 59.