Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

4

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

од новог, социјалистичког морала и сматрају сваког члана нашег друштва, па и оног који напада друштвену својину, као морално биће, ко je се осећа обвезаним социјалистичким моралом. Стога je ова политика и прожета социјалистичким хуманизмом и вером у социјалистичког човека. Стога су санкције благе, а после издржане санкције оваквим људима се омогућује да наставе да раде у истим занимањима у којима су извршили прекршаје против друштвене својине, верујући да су се у том погледу поправили. Међутим, у много случајева се показује да овакве поставке не одговарају стварности. Ови људи сто je под утицајем ситносопственичког а не социјалистичког морала. Њих морал који носе не спречава да поново врше исте прекршаје. Отуд понављање ових прекршаја, па и по више пута. Ово показује да je потребно изградити нов, социјалистички морал, који ће напад на друштвену својину сматрати исто.онако тешким моралним неделом као што ситносопственички морал таквим сматра напад на ситну приватну сопственост. . Овакав морал he спречавати ль уде који га носе да сами не изврше такав напад, као што ће их и подстицати да се активно боре против таквих напада других луди. С друге стране, ово показује да државну политику, а пре свега политику правних санкција, треба прилагодити стварном стану ствари у овој области, тј. чињеници постојања великих заостатака старог морала. Наша морална свест, дакле, очито заостаје за ыашом правном свешћу. Али она заостаје чак и за нашом политичном свешћу. Јер, нападач на друштвену својину биће осуђен не само правно него и политички. Ово je веома важно уочити. С политичког гледишта све свесне присталице социализма осудиће нападача на друштвену својину, јер такви напади успоравају изградњу социјализма. Али они га неће осудити морално, јер се нов, социјалистички морал још није доволшо развио чак и у свесних присталица социјализма. Они политички, разумом, осуђују такав поступай као политично недело, али га не осуђују (или га не осуђују довољно јако) као морално недело, јер морални ставови се разликују од политичких по неким особеним цртама и одређено политично уверење не изазива аутоматски и одређено морално осећање и свест. Морал није само одређен разумом и састављен искључиво од разумских ставова, већ je он и појава која у себе уклучује извесна осећања или, тачније, извесну посебну врсту психичких доживљаја које сачињавају особену моралну свест. Ова морална свест се, разуме се, развија у друштву, иако се не развија подједнако у свих луди. Једни су потпунија морална бића и имају развијенију моралну свест, други су непотпунија таква бића, a трећи су уопште лишени било какве моралне свести, нису уопште морална бића. Сама морална свест je у основи иста, иако je њена садржина, тј. морал, различии. У нас морална свест у знатној мери садржи стари морал. Али ово нас управо наводи на питање задатака социологије морала данас у нас.