Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

МЕТОДОЛОШКГИ ЗНАЧА Ј ЈЕДИНСТВА ДРЖАВЕ И ПРАВА

Наравно, битну вредност и значење неких поставки треба анализом показати и доказати. То се може постићи коришћењем примера поставке о органском јединству, односно повезаности, државе и права. Зато ћемо се њоме позабавити и указати на њене различите аспекте. 11. Смисао поставке о органском јединству државе и права. У целокупном - сазнању о држави и праву, независно од историског нивоа, облика и захвата, врши се неизбежно и кристализација извесних ставова о односу ових појава: то подједнако важи за најапстрактније доктрине и најелементарнија схватања, систематске теориске анализе и сређивање одговарајућег материјала у позитивноправним дисциплинама, па и за свакодневно посматрање чињеница. Третирање основних проблема политичког живота или учешће у њему не могу се замислити без везе с овим инструментима, па и погледа на њих. Стога су одговарајући ставови о односу државе и права подједнако и мерило и тековина датог сазнагьа, али и својеврсне идејне пројекције постојећих друштвених околности уопште и односа политичких снага посебно, а врло често и непосредни израз програма практичне активности (2). Наравно, у општој науци о држави и праву, коју сачињава укупност најразноврснијих теорија, није тешко установити какве поставке су ce искристалисале, а посебно у специјалним истраживањима о односу државе и права. То због тога што се у средишту пажње налази однос два феномена, па се у најразличитијим варијантама појављују три могуће поставке (3). Прва поставка истине да су држава и право две одвојене појаве, ко je, додуше, могу утицати једна на другу, али на исти начин као што сви елементи друштвене целине утичу једни на друге; овај став имају углавном природноправне и социолошке теорије, а као најважније за њих јесте питање шта je примарно а шта секундарно, историјски и логички (4). Друга поставка сматра да су држава и право само привидно различите и посебне појаве, а у ствари су истоветне; ово je гледиште углавном и најдоследније изведено у нормативизму, па се у вези с тим, наравно, посебно инсистира на разлозима кьихове. идентичности и специфичном карактеру света нормативности (5). Трећа поставка наглашава да су држава и право посебне али истовремено међусобно зависне и чврсто повезане појаве; ово je став разних позитивистичких и социолошких теорија које настоје да укажу зашто постоји таква повезаност (6). Треба одмах приметити да je последња поставка садржана у скоро свим марксистички оријентисаним схватањима државе и права. У ствари,

(2) Упор. С. Tassltch: L’état et le droit, „Archives de philosophie du droit et de sociologie juridique“. Paris, Nos. 1-2/1933, p, 175.

(3) Упор. G. Radbruch: Grundzüge der Rechtsphilosophie, Berlin, 1914, S. 83; G. Tassltch; op. cit., p. 175; др. Радомир Лукић: Општа теорија државе и права, I књига, Београд, 1958, с. 115.

(4) На пример,. К. Bornhak: Allgemeine Staatslehre, Berlin, 1896, S. 11, 39; L. Gumplowlcz: Allgemeines Staatsrecht, 111 Aufl., Innsbruck, 1907, S. 24, 425-431; L. Dugult Traité de droit constitutionnel, Ш éd. tome I, Paris, 1927, pp. 89—199; E. Ehrlich: Grundlegung der Soziologie des Rechts, П Aufl., München, 1929, S. 129.

(5) На пример, Н. Kelsen: Der soziologische und der juristische Staatsbegriff, Kritische Untersuchung des Verhältnisses von Staat und Recht, Tübingen, 1922, S. 205—253; X. Келзен: Општа теорија права и државе, превод, Београд, 1951, с 186-187, 189—190.

(6) На пример, О, von Gierke: Grundbegriffe des Staatsrechtes, Berlin, 1915, S. 105; P. Јеринг: Циљ у праву, Београд, 1894, ев. I, с. 202; G. Jellinek: Algemeine Staatslehre, Ш Aufl., Berlin, 1914, S. 332-379.