Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАЈСУЛТЕТА

ова поставка најтачније одражава стварност, па научно расправљање мора бити само потврда управо ове поставке. Зато није случајно што je она и у марксизму заузела важно место. 1. Максистичка теорија државе и права само je логичан наставак и извод општег ученьа и заюьучака о друштву. Да су држава и право међусобно повезани утврђује се на основу анализе њиховог места у склопу политички организоване заједнице. Таквом анализом открива се пре света њихова зависност од социјалне структуре уопште и нарочито постојећих групација, а то значи класа, стал ежа, каста, слојева, итд. Ове групације су реалне снаге које се боре за власт, положај и утицај на битним подручјима. Зато у свим друштвеним структурама у којим се успоставља превласт једне класе над рсталим групацијама морају бити створени инструменти помоћу којих се та доминација успоставља, учвршћује и обезбеђује. При том je држава само организована сила или апарат којим се држи у подложности експлоатисана класа, а право je, како се то каже, израз воље владајуће класе. Из ових елементарних констатација следе исто тако општепознати закльучци као на пример: да су држава и право само две стране класне превласти (7), да су то последице поделе друштва на класе (8), да су то средства заштите класног интереса (9), да су то два средства усмерена на решење класног сукоба (10), итд. На жалост, све ове формулације, ма колико биле тачне, по правилу су плод узгредних запажања а не темел>них и систематских разрада. Као и у другим областима ученьа о држави и праву, недостају специјалне расправе које би пружиле дубоко и свестрано образ ложење горњих констатација. Па ипак, исте су значајне управо зато што упућују на дубља истраживања основе и узрока повезивања државе и права. Јер, горње констатације, неке јасније а неке мање јасно, у ствари полазе од тога да je та основа у процесу класне диференцијације. Треба одмах нагласити да се ове констатације могу ускладити једним решењем које ми се чини потпунијим. Наиме, није процес класне диференцијације основ повезивања државе с правом него je то један друти и специфичан процес, процес политичког конституисања друштва (11). Тај процес се састоји, најкраће речено, у сложеном збивању, повезивању и комбиновању низа активности одређених. политичких фактора, чија je сврха стварање и одржавање целовите и јединствене заједнице у којој ce

(7) На пример, С. А. Голунски М. С. Строгович: Теорија државе и права, Београд, 1946, с. 131.

(8) На пример, О. Мандић: Држава и право, св. 11, Загреб, 1961, е. 9. (9) На пример, А. И. Денисов: Теория государства и права, Москва, 1948, с. 14. (10) На пример, др. Радомир Лукић: н. д., с. 60—62, 65—70.

СИ) Разуме се да на овом месту није могуће, а ни je ни неопходно, подробно образлагање горњег становишта. Међутим, истичући га гШсац се сматра обавезним да другом приликом у посебном раду разјасни шта je процес политичког конСтитуиоатъа друштва!, какво je место и улога истога у склопу друштвене целине, а нарочито које су гьегове спедифичне црте, Баш због тога што се у том становишту подвлаче момонти који до сада нису довољно истицани, неизбежно je да у овом расправлагьу оно има више карактер декларативног наговештаја него констатације и закл,учка који се иначе у стандардним објашњењима везе између државе и права и структуре друштва одмах разумеју и на одређени начин прихватају. То утолико в*лше што je писац у својој докторској дисертацији „Социјална садржина функције државноправног покрета" — Расправа о улози државе и права у процесу политичког конституисања друштва. Београд, 1960. с. 542, (у рукопису), настојао да размотри, поред осталог, најважније стране везе између овог специфичног процеса и државноправног поретка.