Anali Pravnog fakulteta u Beogradu
МЕТОДОЛОШКИ ЗНАЧАЈ ЈЕДИНСТВА ДРЖАВЕ И ПРАВА
77
државе и права, ова поставка показује своју методолошку вредност на целокупној садржини и структури теорије. Она даје одређен печат њеној конструкцией. Став о органском јединству државе и права води ка упечатЈвиво друкчијој конструкцији него став о њиховој раздвојености. И не само то: садржина и характер дате теорије представља, тако рећи, функцију или израз одређеног става у погледу односа државе и права. То се може приметити како код великих научних система тако и код потхвата скромног домашаја. Треба одмах истаћи да терминолошки назначено органско ј единство државе и права намеће потребу конструисања теорије државноправног поретка, са свим одговарајућим обележјима садржине и структуре захваћене материје. Међутим, њене структуралне особености не могу означавати брисање свих разлика између разних теорија и концепција, односно разних варијаната марксистички оријентисаног схватања о држави и праву. Штавише, није искључена могућност стварања теорије државноправног поретка у немарксистичкој науци уколйко се само иође од тога да постоји органско јединство, али се имају сасвим друкчији појмрви државе и права Kâo и њиховог места у друштву, а истовремено мётодологија се битно разликује од марксистичке. 1. Развојни ток опште науке о држави и праву, који пада углавном у период од средине прошлога века, приметно je био усмерен у аналитиком, правцу: то значи да je од самог почетна њеног уобличавања, a још више интензивним унапређењем, настало раздвајање теоријских знања о држави и истоврсних знања о праву. Независно од начелног става о вези између ових феномена (тј. да ли су повезани или раздвојени) много je очигледнија одвојеност теорије државе од теорије права него настојање да се истакну елементи њиховог повезивања. Изузетак je само нормативизам који je поистовећењем државе с правом створио претпоставке за јединствену теорију. Због таквог подвајања уследили су различити резултати, неуједначеност у опсегу, разноврсности, продубљености проблема на' пољу теоријских уоиштавања о држави и праву. Тај утисак не мења ни чињеница да има И низ примера да je исти аутор развио сопствену теорију државе али и теорију права. Међутим, чешћи су случајеви значајних доприноса само на једном од тих подручја, па су зато негде више а негде маке засебно уобличене и развијене две теорије (20). Аналитичка усмереност, међутим, имала je одговарајуће последице и у погледу обраде проблема појединих састојака или страна државе и разних елемената и института права.. Ту се посебним проучавањем најчешће изазивало брисање сваке везе државе с правом. Тешко je пронаћи, изван нормативизма,, покушаје и инсистирања да се појмовно и разматрагьем покажу везе државе с правом а не само неким уопштеним констатацијама. Уместо захватања државноправних феномена извршено je њихово вештачко подвајање, па су услед тога створена два одвојена система појмова.
(20) О неким аспектима развоја опште науке о праву вид. др. Берислав Перић: Прошлое! и садаидьост опће науке о праву, „Зборник Правног факултета у Загребу“, бр. 3— Î/X957, с. 274—290,