Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

78

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Наравне, постојали су многобројни објективни разлози таквог аналитичког поступка. Не улазећи у откривање истих, довољно je само назначите да je велику улогу имала околност што je тц био лакши пут у обликовању теоријских знања. Усмереност на поједине стране иначе изванредно сложених појава на одређеној етапи обезбеђивала je, у крајњој линији, плодније резултате. Тако je створен богат материјал али и једна традиција и инерција која je изазвала и низ негативних последица. 2. Свакако да унапређење опште науке о држави и праву има објективно детерминисане могућности и путеве. Баш због тога изгледа да се највеће могућности налазе у стварању теорије државноправног поретка као начина превазилажења вештачки створеног јаза у прошлости. Неопходна je нова оријентација и она би се састојала у стварању синтетичке теорије. Таква теорија би се карактерисала структуралном и садржинском ј единств еношћу ошптих знања, а то значи да би представљала једну а не две науке. Таква теорија би била права потврда поставке о јединству државе и права. У њој би се могла реализовати на најширем подручју премиса која тачно предочава стварност односа и повезаности двају феномена али која je раније остала без одговарајућих консеквенци, чак и кад je формално заступана. Самим тем би та поставка била доиста заснована, а што je још важније, теориско уопштавање би више одговарало характеру предмета који обухвата. Синтетична теорија, наравне, представљала би само природан производ развоја, јер би била утемељена на ранијим тековинама. Својом. досадашњом оријентацијом теорија je створила довољно претпоставки за настојање да се учини постепен заокрет у коме би се преиспитали нагомилани резултати произишли током одвојеног посматрања државе и права. То je изванредно разноврстан материјал, али je ньегова вредност у томе што je обухватио на j различите je моменте структуре и функционисања два најважнија политична инструмента. То ипак олакшава процес синтезе у виду јединствене теоријске дисциплине која треба да обухвати две стварно одвојене и формално повезане теорије. Стиче се утисак да уопштавања на стари начин остају ипак половичка, да су то варијације у основи истог домашаја, и да даљи корак може бити остварен само потпуним захватима. С обзиром на укорењену традицију, међутим, таква преоријентација не може се лако извести. Стога се у почетку могу појавити само покушаји да се нешто учини у томе смислу. Што се тиче марксистичке науке, постоје већ јасни наговештаји даje већ дошло време за настојања да ce отпочне са уобличавањем синтетичке теорије. Код нас су пре више година најистакнутији теоретичари једнодушно прихватили идеју о потреби рада у томе правду. У вези с тем je већ наглашавано како у пој единим расправама (21) тако и у уџбеницима да постоје стварни научни разлози за конструисање такве теорије. Иста тенденција осећа се и у совјетској теорији новијег времена, како у изјашњењима тако и у обради стандардне материје која припада овој

(21) На пример, dr. G. Kušej : Nekaj mlsll k vprašanju о razmerju med državo ln pravom, „Pravnik“, Ljubljana, št. 7—9 1953, s. 213.