Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

259

један облик удруживања радних људи, једна врста радних организација, којој je y Преднацрту дато заиста врло запажено место од 6 до 21 чл. Преднацрта, y којима ce углавном одређује место, положај и обавезе појединих радних организација. Што ce тиче друге примедбе која ce одноеи на чл. 20, ст. 2, Преднацрта, где ce предвиђа могућност укидања радне организације ако je y немогућности да обнавља друштвена средства за производњу која су јој дата, ипи да испуњава друге законом одређене обавезе, сматрам да термин укидање није сувише оштар, јер он указује на обавезу радне организације и читавог радног колектива да, с обзиром да користе друштвена средства за производњу, воде рачуна о начину коришћења и редовној оепродукдији повереним им средстава. Ту ce говори да ће ce укинути привредна организација која не врши обавезе према средствима предвиђеним законом. Према томе оставља ce закону да одреди могућност за укидање радних организација. Мислим да ту нема недостатака на које друг Јовановић указује У својој примедби, јер и ова одредба само поново наглашава обавезе радних организација према друштву. Проф. др. Владимир Јовановић: Мислим да друт Владета Станковић -није до краја схватио моје излагање. Ja остајем при томе да „укидање“ не одговара. И то двоструко не одговара. Прво, не одговара самом члану какав je дат y Уставу. Друкчије je укидање установа које ce оснивају y једном другом поступку, друкчије je укидање самоуправних организација које ce оснивају по поступку различитом од оног какав je предвиђен 'за привредне организације. Зато употребљавам термин „престанак“ a не „укидање“, јер ce овде наглашава самоуправљање и самосталност организације, да престаје из разлога који су утврђени y Уставу и y случајевима које предвиђа закон. Укидање указује на један више дискрециони однос, он не одговара привредној организацији. Али нисам против она два случаја који су наведени y чл. 20 баш зато што ce ишло на укидање, они нису обухватили остале случајеве. Они не исцрпљују све случајеве престанка. Ta права ће и даље имати народни одбор, он их и сада има и увек he имати за привредне организације које не одговарају обавезама, покрене поступак за њихов престанак a не да их укида. Према томе није суштина питања да ce ово право не да већ и даље ce иде, само унето решење не обухвата све случајеве a поготову не обухвата случај који ja доста ценим y нашој пракси, то je питање престанка путем принудне ликвидације. Јер тај поступак може да покрене неко трећи, могу повериоци да покрену. Према томе није питање да ce ови случајеви не прихватају него нису обухваћени сви случајеви, a друго, câii термин „укидање“ говори о једном односу који не одговара односу какав je постављен y Уставу између привредне организације и државних органа. Друго, кад ce говори о овом другом питању које сам покренуо, на чему ja много Iшсистирам, мени ce чини да стоји и ja подвлачим онај први део мога излагања, важно je и те како да ce привредна организација на неки начин не подигне, или не да им ce не да већи значај него другим радним организацијама. Али y низу одредаба Устав показује, пошто су оне по своме