Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

292

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

струког опорезивања. У том случају, која би инстанца решавала конфликт? Ако би то био Уставни суд (у Швајцарској о дуплом опорезивању решава Федералпи суд, док y САД Врховни суд), онда y оквир н>егових надлежности треба навести и отклањање двоструког опорезивања. 8. Устав федерације не би могао изоставити неке поставке из области државног кредита. Право на закључивање зајмова путем јавног уписа, као и искључиво право федерације на остваривање зајмова y иностранству питања су којима je место пре међу члановима Устава федерадије него међу прописима закона о буџетима, a то je управо случај код нас. У овом питању мало изненађење представља и одредба уписана y предпројекат Устава СР Србије. чл. 165, где je предвиђено право републичке Скупштине да „одлучује о расписивању јавних зајмова“. Где je no логици ствари место оваквој и сродним одредбама? По нама ту нема места двоумљењу. Јован Ловчевић

САСТАВ САВЕЗНЕ СКУПШТИНЕ

Састав Савезне скупштине према Преднацрту Устава свакако je једна од најзанимљивијих његових новина, не само с нашег него и с гледшпта упоредног права. Као што je y своје време увођење већа произвођача било значајна новина y социјалистичком парламентаризму и уопште, тако je сада увођење низа тзв. стручних или самоуправних већа још значајније, иако y извесном смислу само значи пропшрење основне идеје примењене већ y већу произвођача. Зато састав Савезне скупштине заслужује сву пажњу на коју ће несумњиво и наићи y науци. Овде ћемо размотрити ово питање само с неколико основних гледишта, остављајући при томе недирнуте многе проблеме који такође заслужују проучавање. 1. • —■ Прва мисао која долази y вези с питањем природе. и улоге ових већа јесте да њихово увођење има за основну сврху да што верније представи састав нашег друштва с обзиром на различите интересе и схватања која y њему постоје, y вези с шеговим унутрашњим разликама и раслојавањима. Могуће je извршити социолошку анализу нашег друштва и показати како ce његов састав више или мање потпуно одражава y саставу Скупштине. Разуме ce, независно од овога, Скупштина представља и друштво y целини, без обзира на његове унутрашње разлике. To je учињено преко Савезног већа, преко кога je још представљена и федерација. Сходно овој мисли, Скупштина y свом саставу одражава оне друштвене скупине које су створене y основним друштвеним процесима, пре свега y области матерпјалне производње, a затим и y свим осталим. Свака од ових друштвених скупина, заузимајући посебан положај y друштву, има и своје посебне интересе, па и гледишта на разна питања која решава држава, односно Скупштина. Уколико Скупштина верније одражава ове већ постојеће скупине, утолико ће успешнији бити њен рад, тј. она ће моћи утолико боље да нађе најцелисходнија решења, која највише одговарају вољи радних л>уди организованих y својим поменутим скупинама.