Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

171

избегли то да y пракси Устав, који представља највиш' закон, буде тумачен на различите начлне. Поготову што извесни текстови Устава, који Ce односе на неке од ових проблема на које ћу ja овде указати, могу бити цитирани и од стране страних судова и иностране судске праксе уопште y споровима наших предузећа са иностраним. 1. Ja ћу ce прво задржати на чл,- 8 из главе 11, Наиме y чл. 8 ce констатује да су средсгва за производњу и друга средства друштвеног рада, као и рудна и друга природна богатства, друштвена својина и као таква неотуђива. За мене, ако бисмо ишли тачно по овож тексту произилази да ева средства за производњу представљају друштвену својину. Међутим, ми знамо да низ наших фабрика и предузећа производе средства за производњу, разне машине-алатљике, тракторе, итд., који ce продају и y иностранству, Према томе некгако 6и требало издвојити та средства за производњу која долазе y друштвену својину и y том смислу формулисати чл. 8 да ту не буде после двоумљења, евентуално другачијег тумачења, не уоквиру наше земл>е, него мисликг колико ce проблем буде поставио пред страним судовима, поготову што смо сличне случајеве имали y пракси не толико y односу на друштвену својину него на државну својину. Међутим, проблем ce поставља и овде, јер би текстуалним тумачењем поменутог члана Устава, инострани суд могао сматрати ништавним, на пример, уговор о куповини и продаји трактора, закључен између нашег и страног предузећа. Ово би свакако могло имати за последицу кочење наше робне размене са другим земљама. Ja не желим да дајем овде дефинитиван предлог. Вероватно ће то другови који буду разматрали ово далеко боље и правилније схватити него mro сам ja сад подвукао, али мислим да би ce могло казати y чл. 8: „Средства за ггроизводњу и друта средства друштвеног рада, која су друштвена својина неотуђива су. : Исто тако и рудна и друга природАа богатства су друштвена својина и неотуђива“. Мислим да би ово подвајатве било јасчо и да би двоумЈвење y овом погледу било донекле избегнуто. 2. Друта моја примедба сличног карактера односи ce на чл. 10. Наиме, y чл. 10 каже сеГ„Производ друштвеног рада остварен y радној срганизацији дели ce између радне организације и радних људи појединачно и друштвене заједниде, према начелу расподеле према раду“. Изгледа као да друштвена заједница исто тако дели поменути производ према начелу расподеле према .раду оа радном организацијом. Свакако да će то није хтело и да би овај први став чл, 10 требало преформулисатји y томе смислу да ce тгодвуче да ce производ друштвеног рада, остварен y радној организацији дели између радне организације и радних људи појединачно према начелу расподеле према раду. Од производа друштвеног рада једа« део шегове вредности који je потребан за задовољење општих друштвених потреба припада дрЈчитвеној заједниди. Онда не би било проблема y вези са првим ставом чл. 10, који може да доведе до погрешног закључка, јер сигурно да ce није мислило да друштвена зајСд-