Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

179

Јер, давно je речено да y политици влада и одлучује иеко a тај неко ce овдв показује кроз ове организације на разним плановима. Правно-политички je добро, друштвено корисно, да ce улога и положај тих организација y Уставу определи. He само y уводном делу и не само позитивно него и негативно, тј. да ce каже шта оне нису, односно не треба да буде. Међутим, сложио бих ce донекле са примедбом друга проф. Лукића y погледу технике формулисања пасуса о ССРНЈ. Мени ce чшш да je ту исувише дата таква формулација да он испада као неке врсте орган, на начин као да je реч о скупштини или државном органу, место да ce формулише као најшира платформа за покретање ових свесних друштвених снага и њихово организовање за стављање y покрет онога механизма државног и самоуправног који je предвиђен y одговарајућим одредбама Устава. He бих о томе даље дискутовао, дао. сам једно лично објапгњење како сам схватио. Уколико евентуално неко мисли да сам ту погрепшо ja бих радо чуо и евентуално примио неке друге разлоге. Ово сам рекао само због тога што je то било y дискусији. Међутим, нисам првобитно мислио да и о томе нешто кажем. 2. СТРУКТУРА И ОДНОС ДЕЛОВА УСТАВА. Оно што сам свакако хтео овде да кажем јесу неколико речи о структури овога правнополитичког документа и о односу његових појединих делова. Као што и сами видите, ие рачунајући четврти део, постоје три дела. Има овај уводни, a затим долази први и други део. Они ce no својој оиштости и по своме међусобном односу тако постављају, да један више мање излази из друтога, да je један конкретизација другога оним редом како следују један за другим. У уводном делу je дат на известан начин политички програм и смерница развоја друштва и државе; први део даје основне принципе политичког и економског уређења који су заједнички за све друштвенополитичке заједнице за општину, срез, итд. Независно од тога што имамо и локалну самоуправу и федерацију, ове су одредбе заједничке и обавезне су на неки начин за уставе и статуте одговарајућих политичкотериторијалних заједница. Кад тако поставимо ствар, онда ce сада ja као правншс питам: какав je однос између тих делова? У образложењу ce каже (једна врло ивстересантна идеја) да je Устав, иако писан, кодификован и јединствен, ипак документ који није завршен него ce даје y друштву које ce прилагођава објективном динамизму социјалистичког кретања.те због тога он y својој примени не треба да буде крут и затворен документ, већ отворен и усмеравајући закон, и да y вези с тим ооновна начела која су садржана y уводном делу, мада нису надуставна, нису обична декларација, Значи имају неки и правни значај. Какав пранни значај то, мени ce чини, врло јасно излази из одељка УШ -уводног дела који je малопре Лукић прочитао. И сад ja ce питам, с обзиром на циљ и улогу уводног дела и осталих делова, a нарочито овога дела, како да ce постави однос међу њима,