Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

191

кадрова које ће дати основна школа тиче ce целе заједнице. Јер он на основу сведочанства које добије y основној и средњој школи моћи ће да ce упише на факултет, ма на који факултет y нашој земљи, то дроистиче из његовог права на рад онако како то ja схватам и како сам изнео. Према томе итекако je важно да школство буде на известан начин интегрирано и управо та интегрираност одражава ce y томе да то после постаје јавна служба, a јавну службу ке регулишу само слободне друштвене организације него и јавно право. He смемо заборавити да иако je потпуно оправдано да слободне друштвене организадије преузимају бригу о тој служби, могу да je преузимају само y извесној мери, a морамо да оставимо једну област за јаВноправно регулисање. Понавл>ам и натлашавам јавноправно регулисање. Понекад je нужна интегрираност не само y нашим него и y светским оквирима. Узмимо рецимо атомску енергију или извесне друте научне делатности који ће бити регулисани из једног центра, и нужно je да буде тако. Наглашавам да увек треба наћи једну меру, сразмеру, између општих, јавних интереса с једне стране, и ужих, личних и rroj единачних шггереса с друге стране. Појединачни интереси, ако ce правилно реше, и ускладе са општим могу да представљају велику покретачку снагу за демократски развој односа y ужим територијалним јединицама, Али с друте стране, ако ce неправилно реше, онда ce развија оно што ми зовемо партикуларизмом, a то je врло опасно и то нарочито y извесним делатностима као што je просвета, a има још осетљивијих делатности него што je просвета, a за просвету знамо колико je то осетљива ствар. Проф. др. Гузина: Ja не знам али миелим да ипак нисте довољно јасни с обзиром да свуда постоји овакав представнички систем какав ce Уставом регулише, да ce та служба обједињује преко одговарајућих органа, почев од општине па rope до Савезног већа. Сад имамо пет домова. Према томе ја.не видим да ће ту моћи бити неких злоЈшотреба. To о чему говорите јесте злоупотреба самоуправљања не принципијелно постављање самоуирава ... Проф. др. Гамс: Како злоупотреба? Није ми јасно. Проф. др. Гузина: Ja ce с вама потпуно слажем да je самоуправа корг-ппћена да ce извесне ствари изврну. Тако, на пример, прописано je да y средњој школи историју мора предавати професор историје који je завршио филозофоки факултет, итд. Међутим општина, користећи ce својим правом да сама регулише просветна питаша, узме свештеника који го за трећину цене предаје y гимназији. Проф. др. Лукић (упада): To je кршење закона, није то злоупотреба. Проф. др. Гузина: Па кршење закона, то je злоупотреба. У реду, али што ce тиче самог прштципијелног постављања просвете или здравства као јавне службе. Ja мислим да je то и y самом Уставу само то треба да