Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

193

Проф. dp. Гамс: To y судској пракси већ y приличној мери има своју физиономију. Што ce тиче разграничења и самог постојања приватног и јавног права, то je питање о коме ce досада није код нас довољна( писало a чини ми ce да би о томе заиста требало више писати и разговарати. Проф. др. Лукић: Само што то Устав не може решити. To je теоријско гоггање. Проф. др. Гамс: He, то je и сасвим практично питање које има врло осетлзиве практичне последице. Проф. др. Лукић: Да ce напише y Уставу да постоји јавно и приватно право? ТЈроф. др. Гамс: He, него да формулације воде рачуна о томе постојању. Проф. др. Лукић: Сигурно je да о томе воде рачуна, тамо где постоји један и друти интерес. Проф. др. Гамс: Ja сам изнео неке примере. Ако воде рачуна утолико боље. Проф. др. Лукић: Може нешто и да ce поправи, али ce то не може тражити од Устава јер го je више ствар теорије. Проф. др. Живомир Ђорђевић: 1. ПИТАЊЕ НАКНАДЕ ШТЕТЕ. Ja бих рекао пре свега неколико речи о питању накнаде штете коју y вршењу службе или друге делатности причини орган или лиде y служби државе, односно установе или организације која врши службу или делатност од јавног значаја. О томе Преднацрт Устава говори y чл. 57. Овај члан Устава садржи y ствари оно што je досад мање више свуда усвојено о одговорности државе и других лица која врше јаану службу за штету коју њихови органи и лица y њиховој служби причине грађанима вршећи службу на незаконит или неправилан начин. Овоме ce нема шта додати осим што би право накнаде штете требало дати и другим лицима y праву (правним лицима) a не само грађанима, јер и друга лида y праву могу бити оштећена незаконитим и неправилним радом органа или лица y служби државних органа, установа или организација које врше службу од јавног интереса. Међутим, и овако употпуНавна одредба не исцрпљује све о накнади штете што би требало рећи y Уставу, као ооновном правном документу и основу за сваки други правни акт. Наиме, y нашем друштву y току последњих година искрсле су појаве проузроковања штете не само грађанима и другим лицима y праву као појединцима, већ групама грађана, читавим насељима. Није редак случај да грађани једног или више насеља одлуче да на законом предвиђен начин добровољно датим средствима финансирају изградњу неког објекта од непосредног значаја за насеље, на пример, да електрифицирају насеље, да уведу канализацију, да изграде водовод, да израде пут, да изграде