Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

202

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

осталим одредбама Преднацрта зжатно сужавају могућност ефикасне реализације плана и свесног утицаја заједнице на ошите привредне токове. Утисак који je Преднацрт y овом погледу оставио на мене јесте да je ишао за формулацијом система који he ce усклађивати аутоматски, система y коме ce потребна и друштвено целисходна кретања укуштах привредних токова остварују сама по себи, као прост збир међусобно независних активности самосталних радних организација. Мислимо да на овакав закључак упућује и оцена система коју y свом реферату даје друг Кардељ, y коме ce, после излатања подручја друштвених односа која разрађује Преднацрт, закључује: „Основни смисао таквих уставних прописа je да целокупни привредни систем треба да обезбеди чврстину и даљи развитак таквих односа y производњи и расподели који ће сами по себи бити први и основни унутрашњи покретач и носилац не само напретка производње и развитка производних онага, него и сталног репродуковања социјалистичких друштвено-економских односа.“ 2. Д искусија ставова заузетих y Преднацрту. Пре него што приступимо оцени оваквих ставова, уколико je утисак који они остављају тачан, треба да укажемо на посебан аспект са кога Преднацрт приступа питању односа тржишта и плана. Централно место y целом систему који Преднацрт предвиђа заузима y ствари човек као слободан грађанин и као произвођач y радној организадији или устагнови, на радном месту или y разним другим самоуправним телима. Отуда je основно шстање које Преднацрт разматра y свим својим одредбама y ствари питање ослобођења човека од свих стега које имају своје порекло y ранијим друштвеноекономским формацијама, као и од свих ограничења слобода човека која настају из одређених деформадија специфичних за социјалистичко друштво y првим годинама његовог развоја. Брига којом je Преднадрт заокупљен јесте брига како да ce човеку загарантују и реално бмогуће сва права и слободе која дају могућност његове свестране афирмације и ослобођења y свим процесима привредног и друштвеног живота уопште. Као један од основних аспеката оваквог положаја човека који Преднадрт предвиђа, свакако je његов положај y радној организацији y којој ради, н»егово право да управља том организацијсш, да одређује њено кретање, врсту и карактер делатности, начин расподеле оствареног производа, услове размене производа и услуга самостално независно од сваког облика власти. Такав смисао je несужњиво једини смисао који развој социјалистичког друштва може и сме да има. Међутим, нужна последица оваквог система, y коме радна Организација добЈ-ija све већу слободу и самасталност y односу на укугтна привредна кретања, коју, чини ми ce, редактори Преднацрта нису y потпуности имали y виду и вероватно нису свесно хтели постићи, јесте све даље јачање тржишних односа y привреди на рачун плана као инструмента друштвено организованог начина руковођеаа привредом. Овакав развој, y коме план као начин свесног регулисања укупних привредних токова y привреди све мање долази до изражаја, свакако није без граница; дреко одређеног степена он, по нашем мишљењу, не представља смер који одтовара законитостима развоја социјалистичког друштва. Квалитативан корак напред, који je социјалистички