Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

привредни систем учинио y односу на капиталистички, огледа ce, између осталог, управо y планском ■ карактеру социјалистагчке привреде. Док je катггалистички начин производње y својој основи везан за индивидуално предузеће и појединра као носиоца привредне активности, при чему ce укупни привредни токови формирају као прост збир њихових независних привредних акција (уз напомену да ce y каснијим етапама развоја капитализма све више појављују извесни елементи подруштвљавања процеса производше и друштвеног организовања ггривреде, чиме ce y ствари антиципирају односи социјалистичког начина производње), социјалистички привредни систем je од самог почетка постављен на основама друштвено свесног организовања кретања привреде. Наглашавамо друштвено свешог, јер je свест компонента која прати сваку привредну активност, па и ахтивност појединачног капиталисте; оно што капитализму недостаје то je свесно усклађивање активности сваког капиталисте са активношћу осталих и препуштање тржишту да верифицира или оповргнв њихова индивидуална предвиђања. У социјализму ce привредни токови формирају не као прост збир и независних акција појединих неповезаних производних јединица већ као реализација унапред свесно постављених тивева привредног развоја, из којих, y крајњој линији, произилазе сви посебни и појединачни привредни процеси. To наравно не значи да ce изјашњавамо за такав систем планирања y коме су сви нивои планирања (федерапија, република, срез, општина и сви они према предузећу) међусобно непосредно повезани, тако да ce сваки план нижег нивоа непосредно изводи из претходног, појављујући ce као његова конкретизација и реалипри чему je искључена свака могућност слободне иницијативе и одлучивања произвођача на свим нивоима, али сматрамо да однос између ових различитих нивоа планирања y сваком случају мора бити такав да омогућава остварење онаквих привредних кретања које предвиђа план привредног развоја заједнице као целине. У том смислу сматрамо да наглашавање потпуне самосталности привредних организација y односу на друштвено планиран>е, као и независности појединих нивоа планирања, ствара формалну могућност да ce задаци и смернице привредног развоја које предвиђа савезни друштвени план не реализују. Подвлачимо формалну због тога што ће y сваком случају реална кретања привреде и поједини нивои планирања нормално бити међусобно усклађени али значајну због тога што посматрана y склопу система оваква формална могућност може да ce претвори y реалну опасност појаве неусклађености планова различитог нивоа као и разилажења одредаба друштвених планова и стварних привредних кретања. 3. Расподела друштвеног производа y светлу односа тржиш та и плана. Ради доношења правилне опште оцене става који Преднацрт Устава заузима y погледу односа тржишта и плана, као и ради схватања правих оквира и сврхе критике коју y односу на њега чинимо, сматрамо за потребно да укажемо неке пројекције које овакав став Преднацрта има на друге токове привредног живота. При овом имамо y виду пре свега расподелу друштвеног производа. Већ основна начела Устава садрже y себи оггшти принцип социјалистичке расподеле према раду, да би ce y одредбама које ce односе «а друшлвено-економско уређење тај принцитг и нор-

203

диекуеиЈА