Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

206

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

заради a не према раду, Она практично значи да je свахој радној организацији дата отворена могућност да користећи варијације y односу понуде и тражње које под одређеним условима може и сама изазвати оствари извесна новчана средства која не потичу из уложеног рада већ су резултат формирања цена изнад вредности производа или услуга те организације. Такав принцип као критеријум расподеле значио би y ствари неограничену могућност неконтролисане прерасподеле нацисжалног дохотка јер je очигледно да оно што једна радна организација или цела привредна грана остварује изнад вредности својих производа или услуга није апсолутни већ само релативни вишак, вишак за њу истовремено je губитак за неку другу радну организацију, привредну грану или потрошаче који плаћају вишак изнад нормалне цене ових производа. (Проф. др Никола Стјепановић: „Нл. 114 решава ова питања и даје могућност контролисања цена“). Сматрам да могућност интервенције од стране федерације y облику непосредног одређивавва цена коју предвиђа чл. 114, y односу на начело изнето y чл. 10 Преднацрта представља само изузетак јер je немогуће да су одредбе члана који регулише питања друштвеноекономског уређења и члана који разматра питање надлежности федерације одредбе истога ранга. Треба, сем тога, имати y виду да je реч о тржипшом механизму као нормалном облику функционисања привредног система, док чл. 114 предвиђа само могућнаст интервенције за изузетне случајеве a не као нормалан начин ускЈхађивања привредних токова. Мислим да механизам привредног система, односно друпггвени критеризуми морају омогућити да ce y оствареним новчаним приходима радних оргаш!зација издвоји онај део који je резултат уложеног рада радних људи те организације од дела који je резултат природних услова, техничке опремљености рада (за коју, уосталом, средства могу дати и најчешће и стварно дају друштвено-политичке заједнице различмтих нивоа оггштииа, срез република или чак федерација) или кретааа на тржишту. Иначе ће ce увек остваривати извесна стихијска, неконтролисана прерасподела националног дохотка која y ствари крши принципе расподеле према раду, омогућујући да ce дохоци појединих произвођача и радних људи прелију y џепове других, односно да ce y руке извесних грана привреде које производе под повољнијим условима или су моментано y повољнијој ситуацији на тржишту, преливају средства друтих грана, или чак свих области друштвених активности које по природи своје делатности нису веза«е за промет и тржиште -те отуда и немају могућност да кроз тржишни механизам поправе свој положај. Мхтелим да ce илустрадија за овакво мишљење лако може и данас наћи y положају просвете, школства, здравства и неких друтих непроизводних или производних активности чија делатност није непосредно везана за промет, док су друге исто тако непроизводне активности, чија је делатнрст везана за промет (трговина, банкарство, кредитне установе, осигурање) y стан=у да акумулишу знатна новчана средства обезбеђујући својим радницима и службеницима знатно повољније услове од осталих радних људи запослених y другим областнма друштвене активности.