Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

207

Због свих ових момената сматрамо да су далеко прихватљивији критеријуми које je Преднацрт заузео y члановима 29 и 30, по којима свака друштвено-политичка заједница одређује ошпте оквире расподеле друштвеног производа, остављајући при том простор за афирмацију и учешће непосредних произвођача y одлучивању о расподели друштвеног производа, док би основна начела, по нашем мишљењу, требало да садрже одредбу по којој друштвена заједница као целина одређује основне критеријуме расподеле, руководећи ce општим циљевима развоја привреде n начелом расподеле фондова личне потропгње према раду. 4. Оцена изнетих ставова Преднацрта и закључци. Најзад, пре него што на основу ових излагања учинимо и конкретне предлоге, желели бисмо да тачно одредимо границе примедаба које смо на Преднацрт Устава учинили. Пре свега, сматрамо за потребно да поновимо да je y погледу односа тржишта и плана реч о утиску који je Преднацрт на нас оставио, који, не мора бити адекватан идејама које прожимају Преднацрт. Сигурно je да нисмо ни обухватили све одредбе које додирују гштање односа тржишта и плана, као што je сасвим могуће да y анализи поменутих едредаба њихове међусобне релације нису тачно утврђене. С друте стране,- очигледно je да су институције плана и свесног управљања привредож y делини y Преднацрту Устава реално присутне. Оно што je био крајњи циљ свих ових излагања јесте жеља да ce плански карактер привреде, квалитет свесности и друштвене организованасти развоја привреде као целине јаче истакне, управо зато што, мислимо да je тај атрибут нови квалитет социјалистичког привредног система и начина rrpoизводње y односу на капиталистички који му je претходио. Друто, сматрамо да y Преднацрт треба да уђу одредбе које на недвосмислен начии дају елементе за решавање питања односа тржишта и плана, односно критеријуме на основу којих ће ce сукоб интереса појединаца и радних организација, као и сукоба радних организација и заједнице као целине, решавати y складу са интересима заједниде као целине. To због тога што je, мислим, неспорно да социјалистички систем «ије имун од различитих противречности ни супротности које настају из објективних токова његовог развоја. У том смислу ce и y социјализму на привредном плану могу појавити сукоби појединачних, посебних и ошдтих друштвених интереса. Задатак je система да пружи механизам и путеве за решавање ових сукоба, при чему, по мом мшпљењу, решавање ових сукоба треба да за основни критеријум увек има интересе заједнице као целине. Преднацрт помиње овакве могућности на неколико места али не даје критеријуме за решавање ових сукоба, Тако, на пример, y ставу трећег дела (III) основних начела y другој реченици стоји да радни људи управљају друштвеним средотвима за пхх)изводњу „истовремено y сопственом интересу и y интересу друтитвене заједнице, самостално и y оквиру закона и друштвених планова, одговорни један другоме и друтцтвеној заједници као целини.“ Као декларација овај став je сасвим прихватљив, ако имамо y зиду само његово позитивно развијање, однооно саглаоност интереса радних људи y радној организацији и заједнице, односно самосталност радне оргадизације y складу са законом и друштвеним плалом. Међутим,