Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

245

она има иста она овлашћења ius utendi, fruendi et abutendi, мада ипак y нашим условима донекле су и ова овлашћења, као на пример, ius abutendi, измењена. Ha пример, no новом Закону о искоришћавању пољопривредног земљишта индивидуални произвођач може отуђити своје земљиште али га мора прво понудити друштвеној организацији односно пољопривредној организацији y дотичном рејону, значи социјалистичком сектору. Може дати y закуп своје земљиште ако га сам не обрађује али га мора опет понудити искључиво прлвредној организацији која ce бави пољопривредном производњом. Према томе, и y правцу тог располагања ми имамо значајна ограничења, тако да je установл>ено и право првенствене куповине и прече право закупа y корист социјалистичког сектора. Хоћу да кажем то да je и y овим такозваним, како то обично неки кажу, правнотехничким питањима земљишна својрша подчињена социјалистичкој својини. Она je уоквирена оним условима које пружа социјалистичка својина над средствима за производњу и она ce y тим границама и оквирима креће. Зато сматрам да je земљишна својина индивидуалних произвођача један облик личне својине и да je y нашим условима изгубила она обележја која нормално карактеришу приватну својину, мислим са социолошког гледишта, a да су y погледу свих правнотехничких мера и функционисања те својине и даље корисна сва она средства која имамо иначе код приватне својине, a која ce добрим делом користе и код друштвене својине и код својине уопште. Зато не би можда требало на том плану тражити неке видљиве разлике. Разлика je више на друштвеноекономском и друштвено-политичком плану него на плану конкретних својинских овлашћења. Ja сам навео неколико ствари из којих ce види да и на плану овлашћења имамо изузетака и ограничења која не карактеришу нормално приватну својину. Асистент Драган Кавран: УЛОТА УСТАВНОГ СУДА У ОЦЕНИ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА И НАЧЕЛО ЈЕДИНСТВА ВЛАСТИ Преднацртом новог Устава предвиђа ce организовање Уставног суда. У вези са овим поставља ce неколико занимљивих питања: контрола уставности савезних закона, затим испитивавзе законитости или y целисходности општих правних аката од стране Уставног суда и питање могућности укидања савезних закона на начин који предвиђа чл. 236, ст. 2, Преднацрта. Контрола уставности закона и подзаконских аката први пут ce уводи y уставноправну праксу Уставом САД. Од тада ce судска контрола уставности све више шири тако да данас представља уставноправни институт y низу земаља, са богатом праксом y решавању сукоба између Устава и правних норми нижег степена. Организовање уставних судова карактерише савремени период развитка правосуђа y свету, после кривичног, грађанског и управног спора долази испитивање сагласности општих правних норми са Уставом као највишим правним актом једне земл>е. Није ми познато да ли ce y којој земљи која изграђује социјализам изградио судски систем контроле уставности какав ce предвиђа Преднацртом нашег Устава. Совјетски теоретичари (Вишински, на пример) сматрају да би оваква контрола уставности била y супротности са принципом