Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ДИСКУСИЈА

247

роком од 6 месеци одређена je y чл. 236, ст. 2, Преднацрта. Желео бих да укажем на специфичну правну природу спора о уставности савезног закона. Несумњиво je да нашем правном систему не одговара формалноправно испитивагве сагласности савезног закона са Уставом. Друг Кардељ, y експозеу на заједничкој седници Савезне народне скупштине и Савезног одбора ССРНЈ, упозорава да Уставни суд представља више дело скупштинског система него традиционалну судску институцију. Уставни суд свакако не може бити чисти судски орган који би статички приступио појединим појавама и проблемима него ће их ценити према објективној друштвеној и политичкој садржини процеса из којих ти проблеми ничу. У том смислу he Уставни суд преузимати и одговарајуће политичке иниријативе y Скупштини, итд. Очигледно je да he Уставни суд, анализирајући савезни закон, републички закон или неки подзаконски акт, улазити y свестрану анализу друштвених процеса због којих ce те опште норме стварају и да ће испитивати последице до којих ће доношење таквих норми довести. Јасно je да ће том приликом доћи y ситуацију да оцењује и циљ који ce нормом постиже, a то je даље развијање социјалистичких односа. Разлика између управног спора и уставног спора као најближих врста баш ce y томе и састоји. Уставни спор ни y ком случају не може бити само спор о законитости, као што je то управни спор, јер je онда Уставни суд престао бити активни иницијатор и поборник развијања односа. Најзад, са сигурпошћу ce може утврдити да ce и известан број управних спорова карактерише и испитивањем, истина индиректним, и целисходности управних аката, па ће y толико пре доћи до таквог испитивања општих правних норми од стране Уставног суда. Наилазимо на главни проблем; висока стручна спрема и политичка квалификованост судија Уставног суда очигледно je довољна и ефикасна када ce испитује уставност, законитост и, слободан еам рећи, целисходност свих аката нижих од савезног закона. Међутим, такво третирање савезних закона означавало би настајање новог политичког организма, тела које конкурише Савезној Народној скупштини, као највишем органу власти и представнику суверенитета радног народа. To ce очигледно не жели. На извучемо закључак; свестрано испитивање правних норми нижих од савезних закона чини нам ce да савршено одговара улози Уставног суда y систему нашег самоуправл>ања. Такво испитивање савезних закона значило би y ствари одређивање политике земље, јер би и Скупштина и Уставни суд са истих позиција одређивали шта представл>а једна норма и да ли она адекватно утврђује позитивна друштвена кретања. У случају колизије, премоћ je одре # ђена y корист Уставног суда јер он би имао могућност укидања таквог закона. Решење би ce састојало y томе што би утврђивало несагласност савезног закона са Уставом значило y ствари покретање поступка за измену Устава ако ни y остављеном року од 6 месеци не би дошло до усклађивања закона са Уставом. Поступак доношен>а закона, високо развијена политичка свест и утицај субјективних фактора несумњиво би y том року помогли да ce тачно одреди која норма y већој мери обезбеђује даље развијање социјалистичких односа, да ли такав вишеструко проверени савезни закон који би ce налазио y жижи јавности или нека уставна одредба већ превазиђена. Уосталом Устав треба