Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

248

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

да ce прилагођава објективном динамизму социјалистичких кретања a не да ce претвори y окамењен и фетишизиран систем начела и норми. Овакав однос између Уставног суда и Скушптине и нзегов положај тек онда 6и заиста довели до пуне афирмације ове нове институције. Решење сукоба Устава и закона y чл. 236 Преднацрта не изгледа целисходно из још једног разлога. Злоупотребићу ваше стрпљење цитирањем ст 1 и 2: „Кад Уставни суд Југославије утврди да савезни закон није y складу са Уставом Југославије, Савезна скушптина дужна je y року од шест месеци од дана објавл>ивања одлуке Уставног суда довести закон y склад са Уставом. Ако Скушптина y овом року не доведе савезни закон y склад са Уставом Југославије, престаје да важи тај закон односно његове одредбе које нису y сагласности са Уставом, што he Уставни суд Југославије својом одлуком утврдити“. Из ових ставова ce може извући овај закључак: Закон ступа на снагу на уобичајен начин и почиње производити правне последице. У следству извршења закона доносе ce други нормативни акти. Закон ce после шест месеци укида одлуком суда. Шта ће бити са овим нормативним актима? Да ли he и они престати да важе или не? Шта ће бити са појединачним правним актима донетим на основу закона? Да ли ће ce они поништавати са дејством ex nunc, или he ce укидати са дејством ex time, или ће остати y важности? Шта ће бити са захтевима које су странке поднеле bona fide за време важења овог закона, итд. Као што ce види, искрсава и сувише много проблема. Чини ми ce да би, ако ce већ задржава оваква стилизација чл. 236, ст. 2, Преднацрта, требало предвидети и обуставу дејства закона чим ce утврди његова несагласност са Уставом. Проблеми које покреће установљавање Уставног суда веома су интересантни. Покушали смо само да укажемо на неке моменте више y жељи да покренемо дискусију него да предложимо нека сигурна решења.

Д ИСКУСИЈА О ОЦЕНИ УСТАВНОСТИ ЗАКОНА

Асистент Александар Вацић: Колико сам о овим стваррша читао, мислим да je пракса Врховног суда САД да кроз своје одлуке омогућава и извесна прогресивна кретања мимо уставних одредаба. Цитирајући одлуку америчког суда из 1926 y случају Шели против Кремера она je основна за економско-политички план дејства судсзшх одлука. У питању je планирање употребе земљишта. Реч je о овом: услови живота y градовима захтевали су извесно планирање употребе земљишта. Ако ce једна парцела нађе y неком рејону града, она може да буде употребљена само за сврху која je одређена наредбом о зонирању. A то ограничава власника. Власник има право слободе y погледу употребе. Према томе, тиме je повређен њихов закон о правима и слободама грађана који каже да никаква својина неће бити одузета ни ограничена без законског поступка. (Проф. Стјепановић: To су амандмани Устава.) Према томе, сваки грађанин има Уставом загарантовано апсолутно право приватне својине. тј. право да слободно користи своје власништво. Међутим одлука из 1926 y спору „Шели против Кремера“ дала je право локалним органима односно телу које планира употребу земљишта да огра-