Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

136

ста (34). После њега многи други су пошли гьеговим стопама. Нарочито je убедљиво полемисао са кононистима Салмазије (Salmasius, франц. Saumaise) из прве половине XVII в. (35). Од њега можемо рећи да коначно преовлађује у теорији благонаклон став према каматама. За теоријом су пошла и законодавства. У Холандији, Енглеској, немачким државицама закони постелено почињу да толеришу узимање камате. Италија и Француска, две земље у којима je католицизам био врло јак, међу последним су се ослободиле црквеног утицаја. И поред тога што су кредитне операције у овиМ земљама биле врло раширене, a Италија je дуто времена била чак европски центар банкарства. У Француској je тек у време револуције 1789. допуштен зајам с интересом. Тако се временом црква нашла усамљена. Али je још увек било писаца који су бранили н>ен став, називајући Димулена, Салмазија и друге браниоце зајма с канатом поборницима сатане (36). Када су законодавства изневерила, црква није налагала верницима непокоравагье закону, јер се то противи хришћанској доктрини, али je захтевала од н>их да су уздрже од могућности коју закон допушта али коју вера и морал забрањују. Ова узалудна борба није могла вечито да траје. Коначно je, после толико векова, каноном 1543, из 1836 допуштено верницима да узимају канате у границама које закон одређује. Узура као деликт остаје али се под њом подразумева прекорачење ових граница. Тако je пала једна вековна препрека развитку трговине и кредита. Каква je улога црквене доктрине у историји? Неки жале што je црква напустила свој став и приклонила се потребама новог времена. „Морамо се питати не треба ли овде под прогресом подразумевати свесно подчшьавање неизбежној декаденцији, прилагођавање животном стилу у коме je оно битно заборављено“, нише Пијо (37). Још су чешћа потпуно супротна мишљења. Већина сматра да je „хришћанство посекло корен капитала, забранило најлетитимнију ствар камату [...] Забрана камате и страх од деликта узуре били су кроз период од десет векова једна од препрека на путу напретка цивилизације“ (38). И оваква оцена je претерана. Камата није у сваком друштву, у свим историјским раздобљима „најлегитимнија ствар на свету“. Вековна једнодушност у осуди камате није била нека заблуда већ je имала оправдање. Све до XII и XIII в. канонска доктрина je била последица стварне стерилности новца и разорног дејства зеленаштва на сиромашне слојеве становништва. Тек од тог периода и то утлавном у односу на продуктивни зајам црквена доктрина јесте заблуда и препрека прогресу.

(34) Исте године, нешто раније објавио je дело Extractlo labyrlnthi de eo quod Interest. Под лавиринтом он подразумева начин на који теоретичари Iьегове епохе расправл,ају проблем узуре. Познатије je и комплетније ово друго дело, чији пун наслов гласи: Tractatus contractuum et usurarum reditumque pecunia constitutorum cum nova et analytica expllcatione L. eos Cod. de usuris.

(35) Салмасиус je своју теорију узуре изложио у неколико дела: De usuris 1638; De modo usurarum 1639; De foenore trapezitico 1640 и y другим. (36) Jacobus Gaitte: Tractatus de usura et foenere, Paris, 1688.

(37) H> д„ c. 56.

(38) Ренан: н. д., с. 603.