Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

138

АНАЈГИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

вашег Ректора, чији je рад на пољу упоредног права пшроко познат и свуда цењен; У друштву тако увиђавних и истакнутих научника, а и зато што су научници ;међусобно повезани у сталној борби за веће разумевавье међу људима,. ja узимам слободу да као предмет свог предавања узмем соттоп law у савременом свету. Овај наслов скоро објашњава саму тему. То je у ствари да common law још има да врши корисну функцију у савременом друштву, без обзира на правни систем који je друштво усвојило. Слбдећи општи пут прилажена овом предмету од ошптег ка појединачном, можемо одмах приметити да je један од наших сталних задатака да размотримо оно што je слично и оно што je различите у нашим установама у свим областима људске мисли и живота. Било да je реч о философии, уметности, раси, политици, религији, технологији или ма којој другој области науке, свуда ћемо наћи стручњаке који упоређују сличности и разлике. Основни, мада понекад несвесан, циљ овог упоређивања је‘ да ce одреди шта je најважније: сличности или разлике. Вечерас можемо размотрити common law у том погледу, нарочито његов однос према континенталном праву и гьегову улогу у савременом свету. Иако ћу покушати да вам изложим чшьенице на објективан начин, морам одмах признати да сам по природи склон да тражим сличности пре него различности. Та склоност се заснива на мојој вери у јединствено порекло света. Упоређивање je већ научило многе од нас да су разлике између континенталног права и common law-a мање важне него сличности међу њима. Хтео бих да размотрим за тренутак потребу, права у друштвеном животу. Ако посматрамо право у најширем смислу као обавезна правила понашања људских бића, из тога свакако излази да право нема само исте просторне границе као и друштво, него да je оно битни кохезиони фактор који омогућава постојање друштва. Другим речима, то значи да без права у елвментарном смислу, који сам изложио горе, не може постојати ни само друштво. У том смислу право je елемент у саставу друштва исто тако као што je кисеоник елемент у саставу воде, и та чигьеница има важне последице за тезу сличности различитих правних система, коју желим да вам изложим. Та последица je управо проширење сличности свих чланова људске расе и основне истоветности гьихових битних потреба, које су условљене заједничким наслеђем човечанства: рађањем, опстанком, размножавањем и смрћу. Та потреба за обавезним правилима понашана ради устројства друштвеног живота постоји како на националном тако и на међународном плану. Неоспорно je да оно постоји као чињеница. Њен обим, нарочито у међународном праву, споран je због личног интереса држава чланица међународног друштва да се што манье подвргну обавезним правилима међународних односа. Ипак и на националном и на међународном плану ову тезу поткрепљују не само наше искуство него k чшьенице ко je су утврдили психолози, који нам кажу да je људски ум природно предодређен за ред а не за хаос, и за живот у друштву а не за изолован живот. Иако можемо бити поноски што смо високо развили и усавршили правне системе у данаппьим друштвеним заједницама, потребно je подсетити с времена на време на темеље на којима они почивају и на битне сличности и њихово заједничко порекло.