Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

ЕЕЛЕШХЕ

269

посебно истакао у своме излагању проф. Бартош, да не само што je тр целисходно већ je и нужно поыгто најсродније науке, међународно право и историја дипломатије, ни предметно ни у погледу времена не исцрпљују проблематику међународних односа. Треће питање о коме се разговарало je проблем метода научног истраживања међународних односа. У уводном излагању проф. Бартош je изнео стање у различитим доктринарним школама, залажући се за примену свеобухватног метода дијалектичког матери јализма. Прихватајући овај метод као једини који одговара напред истакнутом схватању науке о међународним односима, на саветавању je истакнуто да се оставља по страни могућност и корисност примене различитих истраживачких поступака и да то питанье треба накладно проучити. Најзад, размењене су информације о садаппьем сташу и могућностима извођења наставе ове науке на високошколским установама. Наглашено je да би било неопходно обезбедити посебну настану овог предмета на 111 ступњу, док би се могло пожелети да се створе могућности за наставу и на II стушьу. Док такве могућности не буду створене требало би обезбедити да се у оквиру наставе међународног права предаје и материја међународних односа у обиму који дозвољава наставни програм. Саветовање je упутило препоруку свим заинтересованим установама да у својим буџетима предвиде средства за заједничко издавање зборника радова из међународних односа који би корисно послужио у даљем научном раду, а нарочито у настави овог предмета. На крају саветовања je закључено да се почетком 1963 у Сплиту одржи друго саветовање на коме би се анализирала искуства наставе у овој школској години jç постојећи наставни программ. Исто тако, дискутовала би се могућност и искуства примене различитих истраживачких поступака. Препоручено je да се обезбеди присуство представника свих заинтересованих научних и наставник установа који су били спречени да присуствују овом саветовању.

Велибор Гавранов

81 СЕСИЈА СЕМИНАРА ЗА АМЕРИЧКЕ СТУДИЈЕ У САЛЦБУРГУ. Семинар за америчке студије у Салцбургу (Salzburg Seminar in American Studies), основан 1947 ca циљем да учесницима Семинара „пружи потпунију слику САД од оне која je обично доступна у Европи“, јесте „независна приватна установа, финансирана највећим делом од прилога појединаца из Америке и Европе, одговорна једино традицији слободног истраживања.“ Проблеми, који се у оквиру шест четворонедељних сесија, колико се сваке године одржава (три у току зиме, три у току лета), расправљају, су веома разноврсни и обухватају, између осталог, „спољну политику, кзьижевност, рад и индустрију, лепе уметности, правну мисао и правне институције, социјалну структуру и више образование.“ Пета, претпоследња овогодшшьа сесија, иначе 81 од осниваньа Семинара, одржана у време од 22 јула до 16 августа 1962, посвећена je праву и правним институцијама САД. Y оквиру овог општег наслова сесије држана су предатања из следећих предмета; Административно право, предавав судија Хенри Џ. Френдли (Judge Henry J. Friendly, U. S. Court of appeals, New York); уговори, предавав проф. Грант Гилмор (Grant Gilmore, Yale University, Law school); планирање искоришћавања земљишта (Land-use planning), предавав проф. Чарлс Хар (Charles М. Haar, Harvard Law School); судско утврђивање спорног чишеничног стања (Judical settlement of disputed issues of fact), предавав проф, Џон Рид (John Reed, University of Michigan Law School) и уставно право САД, предавав проф. Ерво Ван Алштајн (Arvo Van Alstyne, University of California Law School). Поред предавања за све учеснике сесије, рад je обављан и по семинарима, формираним по