Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

70

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

знања посебно баве ce многи научници: Lohsing, Locard, Hellwig, Wigmore, Reik, Mönkemöller, Grasberger и други. Задаци психологије признана су, пре снега, у томе да се објасни како долази до признана и да. се истраже обележја помоћу којих се разликује истинито од лажног признанна. Задаци психо логије порицања су нарочито у томе да се испитају разлози који су навели окривльеног на порицагье. Према томе да ли je порицање резултат свести о кривици или свести о невиности, оно носи характер лажи или карактер истине. При овоме треба такође расветлити да ли нетачно излагање окривљеног почива на заблуди или на свесној лажи (4). Разлози који нагоне окривл>еног на признање или на поридагье веома су разноврсни. Задатак психологије je да пронађе и објасни разлоге признања односно порицања, јер без познавања правог разлога немогуће je оценити веродостојност признана односно истинитост порицања. Најважније обележје истинитог признања je одрицање тајне која ce налази y њему. Психоаналитичари објашњавају да кривац осећа борбу између две супротне тенденције: с једне стране, оне да приз.на и објасни свој злочин, а с друге, оне да га сакрије. Gros каже да je сопствена крирелативно највећа тајност. Учинилац се у почетку труди да очуаа тајност, али у његовој психи делује несвесно супротна сила која хоће да изда тајност. Та супротна сила доводи до тога да се окривљени заплете у противречности и да се тиме изда (5). Teodor Reik разлаже психички процес признаша. Учинилац кривичног дела истискује непријатне представе о делу у потсвест, а оне шал>у у свест резне накнадне изјаве и симптоме. Та тежња ка изјави je несвесна и тако долази до нехотичног признана. У окривльеном савест производи осећање кривице и несвесну потребу за кажњавањем. За душевни живот појединца признагье je речима изражено понавл>ање кривичног дела, негово поновно доживљење, тин пак кажгьавагье самог себе. Признање проузрокује психичко растерећење, a уједно je и алел на околину, молба за опроштај, тежтьа да се поново задобије љубав. Оправдано се поставља питање да ли та Reikova излагања важе и за професионалне злочинце. Она очигледно важе само за посебно тешка кривична дела акутних злочинаца. Мања кривична дела учиниоци признају, јер то желе или им се не чини вредним да их поричу (6). Adolf Lenz у свом делу „Техника саслушања“ препоручује да код окривљеног оживимо у току саслушањц осећања која je имао пре дела. Lenz поставља органу поступка као први задатак да начини један емотивни оглед са симптомима осећања кривице и невиности односно лажи и истинитости. Симптоми осећања кривице; недостатак разговорности, уздржљивост, плашљив поглед. Симптоми осећања лажи: нејасност у причању, несигурност и непрецизност одговора; глас несигуран, тих; ћутање пред

(4) Dr. Roland Grasberger: Психологија кривичног поступка, Сарајево, 1958, С. 169 и IУ7.

(5) Dr. R. Grasberger: н. д.. с. 173; Dr. Avgust Mugda; Obdolženčevo prlznanje in njegova dokazna vrednost, Ljubljana, 1950, s 230.

(6) Dr. Avgust Mugda: н. д., c. 231.