Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

82

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

импотенција, хомосексуализам и др.); (г) узроци здравствене природе (неизлечиво заразно обољење, физичке мане које ометају нормалну заједыицу); (д) узроци моралне природе (раскалашан живот који још не значи нечастая живот, опијање и др.); (ђ) узроци економске природе (расипништво, занемаривање издржавања); (е) дуг одвојен живот и др. (9). Најчешћи случајеви „конкретних“ бракоразводних узрока у пракси судова су следећи: сталне свађе међу брачним друговима (10); велика разлика у годинама није сама за себе бракоразводни узрок али може да доведе до трајног неспоразума (11); неслагање једног брачног друга са родбином другог (12); међутим, има и супротних одлука: неслагање жене са маћехом и братом мужа није довољан разлог за развод по чл. 56 (13); ако се жена претерано дружи са мушким лицем ко je није пријатељ њеног мужа (14); религиозност ако je довела до поремећаја брачних односа (15); намерни побачај (16); стална љубоморна сумњичења, тешка вређаша, свађе и туче (17); тешка физичка болеет настала или опажена по закључењу брака (физичка мана или тешка болеет која je постојала у време закл>учења брака не сматрају се бракоразводним узроком, ако je супруг за н>их знао) (18); опијање супруга (19); полна равнодушност (20); неспособност жене да рађа децу (21); саможивост, ситничарска природа и особењаштво једног супруга (22); разлика у нарави, која се оснива на етичким, моралним, културним, расним, верским, националним, васпитним, етичко-моралним и социјалним назорима и погледима, a која je постојала и пре брака није бракоразводни узрок ако je изазвала коју грубост као „рефлексну појаву моменталне живчане раздражености“ (23). Са овом одлуком можемо се сложити са великим резервама: у случају да je дошло до пОремећености брачне заједнице ови узроци у ствари представљају основну идеју чл. 56. Као конкретни узроци по чл. 56 помињу се још: једнострана мржња (24); прећуткивање жене да je пре брака имала односе са мушкарцима, одбијање једног брачног друга да vmä децу и др. Остаје чињеница да су несагласност нарави, трајни неспоразум и неуклоњиво непријатељство основни бракоразводни узроци по чл. 56. Сви „узроци“ који се помињу у правној теорији и судској пракси садрже се у већој или мањој мери у њима, јер једни према другим стоје у односу конкретног према апстрактном, одређеног према неодређеном, посебног према општем. У том смислу ови други узроци се по вредности делияично

(9) Др. А. Прокоп: н. д., с. 138—140. (10) Пресуда Врховног суда БиХ, Гз 659/55, Збирка судских одлука, књ. I, св. 3, 1956, ОДЛ. 80.

(11) Пресуда Врховног суда НРС, Гз 914/49, Збирка одлука врховних судова... 1945—1952, од л. 190.

(12) Пресуда Врховног суда НРХ, Гз 452/53, „Наша законитост“, 1953, с. 572. (13) Пресуда Врховног суда БиХ, Гз 260/56, Збирка судских одлука, кн>. I, св. ГП, 1956, с. 85, одл. 645.

(14) Пресуда Врховног суда НРС, Гз ббб/Ђг, према А. Задор: н. д., с. 2. (15) Врховни суд НРС, Гз 93а'52. (16) Врховни суд HP БиХ, Гз 403747, према М. Беговићу: н. д., с. 93.

(17) Врховни суд НРС, Гз 203/53. (18) Врховни суд НРХ Гз 600/48, и Гз 651/48, према Б. Ајзнеру: н. д., с. 96. (19) Врховни суд НРС, Гз 201/53.

(20) Врховни суд БиХ, Жв 185/47. (21') Врховни суд НРС, Гз 588/53. (22) Врховни суд БиХ, Жв 276/47.

ЈЈЈЈлиопи • • (£3) Одлука Врховног суда НРХ, Г. H. 205/47. (24) Врховни суд НРХ од 17-IX-1946, „Народни правыик“, 1948, бр. 1, с. 81.