Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

УГОВОР О КООПЕРАДИЈИ У ПОЉОПРИВРЕДИ

91

схватању, би била следећа; Уговор о кооперацией у пољопривреди je такав уговор којим се уговорне стране кооперанти, обвезују да дају одређене ствари и изврше одређене радове у току заједничке пољопривредне производње, а да за узврат свака страна добије право учешћа у подели тако постигнутих прихода. Овом дефиницијом су обухваћени основни елементи који карактеришу овај уговор. Оно што се може оправдано сматрати као његов основ je давање одређених ствари и извршење одређених послова у току заједничке производње. Заједничка проирводња претпоставља одговарајуће уделе уговорних страна како у раду, тако и у материјалу. То je низ тачно одређенкх послова (орање, сетва, прихрањивање усева, жетва, чување и нега стоке и сл.) који представљају предмет престације једне или друге уговорне стране, што се конкретно утврђује уговором. Поред тога, заједничка производила се може остварити само усклађеним напором и непосредном сарадњом обе уговорне стране у њеном току. Наравно да се сваки облигационоправни уговор, по самој својој природи, карактерише извесном сарадњом, у ствари сваки уговор сам по себи претпоставља сарадњу. Међутим, код овога уговора je та сарадња нешто друго, јаче и потпуније. Узајамна повезаност давања и радњи коопераната у процесу - заједничке пољопривредне производње je тако императивна да не дозвол>ава никакво одлагање или условљавање извршења појединих пољопривредних радова или мера од стране једне уговорне стране, jep се тим непосредно онемогућава извршење обвезе друге уговорне стране, па самим тим и уговора у целини. Смисао уговора je у томе да се путем давања тачно одређених ствари (репродукционог материјала) и извршењем одређених радњи (пољопривредних послова у најширем смислу) у току заједничке производите складно ангажују уговорне стране са својим производним средствима, знањем и искуством, тако да постигну веће приходе и тиме остваре учешће у додели прихода. Престације уговорних страна су толико условљене да je немогуће замислити извршење уговора у целини, без сталног и благовре» меног узајамног извршавања одређенЈих радова и улагања материјала (ствари) од стране сваког кооперанта понаособ, њиховог узајамног помагања и непосредне сарадње у процесу пољопривредне производње. С друге стране, то узастопно и наизменично извршавање одређених радњи и давања од стране коопераната олакшава и унапређује пољопривредну производњу. Олакшање производње ce састоји у томе, што кооперант који располаже са пољопривредним машинама ангажује их у заједничкој производњи на најтежим и најнапорнијим радовима и на тај начин омогућује се другом кооперанту, који не располаже са тим савременим производним средствима, да своју радну снагу и искуство потпуније искористи на другим радовима где машина није потребна. Овом извесном специјализацијом пољопривредних радова у процесу производње, која je непосредна последица конкретних обвеза коопераната насталих из уговора о кооперации у пољопривреди, постиже се унапређење пољопривреде. Земља се боље обрађује, са мање живог рада, a постижу ce већи приходи. Y сточарству, правилном струнном негом и надзором грла ко ja су предмет уговора о кооперацији, од стране стручњака, превентивном и благовреме-