Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

93

УГОВОР О КООПЕРАЦИЈИ У ПОЉОПРИВРЕДИ

низ уско повезаних радњи, производних операција, произилази да су узајамне обвезе и права јаче наглашене, више испреплетане него код осталих двостраних уговора. Интезитет узајамне повезаности je јачи. То, као, што ћемо видети, донекле мења ублажује, извесна. правила кода се примешују код двостраних уговора. Пре свега овде he бити реч о праву сваке уговорне стране кооперанта да одбије испуњење своје обавезе, док друга страна не изврши своду обавезу, о праву на приговор exceptio non adimpleti contractus, Познато je да према овоме класичном правилу које важи за двостране уговоре ако се уговорне стране нису другачије споразумеле, једна уговорна страна има право да одбије испушење своје обавезе док друга страна не изврши своју обавезу или реално не нуди испуњење. И затим о праву сваке уговорне стране да тражи раскид уговора уколико друга, страна не испуни своју обавезу. У основном, ова правила важе. и за уговор о кооперацији у пол>опривреди, али Iшак донекле ублажено, и то из више разлога. Прво, као што je истакнуто, пољопривредна производња се састоји и "i Низа узајамно, повезаних послова коди се следе и коди су везани Iз,а тачно одређене рокове и временске прилике. Извесни послови не трпе никакво одлаганье. Евентуална спреченост једне уговорне стране да било из ког разлога изврши одређени посао који представља њену обавезу била 6и пресудна за успех пољопривредне производње у целини. Касније се ту не би могло ништа поправити. Стога, имајући ово у виду, било би неправилно инсистирати на праву уговорне стране, чим joj се за то укаже прилика, да употреби приговор exceptio поп adimpleti contractus, већ супротно, тој уговорној страни треба признати право, ако већ уговором није предвиђено, да изврши тај посао као и на накнаду трошкова и евентуално претрпљене штете. Углавном и већина уговора о кооперации у пољопривреди садржи горе истакнуто правило и оно je стипулисано као посебна клаузула у уобичајеним у пракси „заједничким одредбама“ оваквог уговора. Друго, духу непосредне сарадње у току задедничке производње-кооперације више одговара да једна уговорна страна, водећи рачуна о заједничким интересима, о обостраној користи, што je и основа сараднье, изврши, ако. je у могућности, неки посао, него да то пропуштање искористи као повод за неизвршење својих обавеза и за раскид уговора. Тешко би било казуистички навести када би требало сматрати за оправдано стриктно применьиваше права које ирипада једној уговорној страни да ускрати испуаење своје обавезе због неизвршења обавезе друге стране, а када усводити корекцију овога правила да je једна страна ипак дужна да у обостраном интересу изврши своју обавезу, без обзира на пропуст неиспуњену обавезу друге стране. Треће, у савременом друштву дошло се до схватања да пропадаьье материјалних добара у већем обиму није ствар која се тиче само појединацй сопственика добара, већ je цело друштво заинтересовано да се спречи то пропадање. Ово схватање je још разумљивије у нашем правном и друштвеном систему који тежи пуној изградњи социјалистичког друштва. Општедруштвени интерес je да пољопривредна производња буде корисна и рентабилна, да пружи заједници довољно произвола за исхрану станов-