Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

СУДСКА ПРАКСА

547

штету, онда се не може да прави разлика између шегове кривице и његове одговорности и кривице и одговорности пунолетног лица. Малолетник способан за расуђивање одговара под истим условима као и свако пунолетно лице: он дутује једнаку накнаду као и сваки други штетник. У грађанском праву не можемо да правимо такву разлику каква се прави у кривичном праву. Уколико малолетник не 6и схватио да при преласку трамвајска пруте треба да буде пажљив, јер на њега може да налети трамвај и да га повреди, он не би био способан за расуђивање и не би био одговоран за учествовагье у проузроковању штете, а у колико би то могао да схвати, он би био крив и одговоран за штету. Трећег решења нема. 5. Сав. врх. суд je пошао од тога да повређени малолетник није уойште крив нити одговоран за учествовање у проузроковагьу штете, јер за њега „важи правка претпоставка да није био способан за расуђивање“ већ да je штета наступила услед случаја, догађаја који се десио независно од воље малолетникове, дакле, без његове кривице али који je он могао да спречи, те je примењујући правило да штета настала услед с луча ja погађа онога коме je причинена (9) обавезао штетника на смањену накнаду од 80% од проузроковане штете. Виша сила и случај долазе у случајеве искључења одговорности за проузроковану штету (10). Потребно je да je у питању догађај који се десио независно од воље једног лица и да то лице није криво што je штета настала. У конкретном 'случају малолетник je прелазио преко трамвајске пруге и при том je на њега налетео трамвај и повредио га. Овај догађај се не може да сматра да je наступио услед с луча ja а не и кривице самог малолетника, jep се малолетник није понашао како je требало, није обратно потребну пажньу при преласку пруге а имао je потребну способност за расуђивање. До гьегове повреде дошло je и његовом непажњом, како je утврдио првостепени суд. Излази, дакле, да овде не би могло бити говора о штети насталој случајем вен. о штети која je настали и кривицом оштећеног лица. Стога нам изгледа да има места и одговорности повређеног малолетника за проузроковану му штету и то у оној висини како je утврдио првостепени суд, тј. да 50% сноси сам малолетник тако да он има права само на половину накнаде причињене му штете jep je у овом случају било немогуће да се утврди који део штете потиче од оштећеникове кривице а који од штетника. Могло би се резоновати и на други начин и обавезати штетника на већи део накнаде (80% како су одлучили врховни судови) из разлога што je штета проузрокована од опасне ствари, а за такве штете постоји пооштрена (повећана) одговорност власника односно титулара права корит-

(9) В. § 80Й Сртт. ГЗ и § 1311 ОГЗ.

(10) Случај одговорности без кривице (објективне одговорности) не представ.ъа данас један од начина искључења одговорности за проузроковану штету већ и за штету од случаја одговара власник опасне ствари односно носилац права коришћења ствари која je у друштвеној својини.