Anali Pravnog fakulteta u Beogradu

552

АНАЛИ ПРАВНОГ ФАКУЛТЕТА

Др. Драгољуб В. Димитријевић: КРИВИЧНО ПРОЦЕСНО ПРАВО, изданье Савремене администрације, Београд, 1963, с. 312. У оквиру библиотеке кратких курсева друштвених наука изашао je почетком ове године приручник — уџбеник Кривично процесно право проф. др. Драгољуба Димитријевића. „Сви приручници ове библиотеке дају сажете али потпуне научне системе појединих дисциплина из области друштвених наука, обавезно усклађене са важећим наставним програмима - “ (Редакциони одбор). У складу са основним циљем ове библиотеке,- у овом уџбенику je на нужно ограниченом простору систематски изложена целокупна материја кривичног процесног права. Приказујући овај приручник — уџбеник треба пре света истаћи да ]е у њему доследно спроведено друштвено динамично схватање кривичног процесног права. Кривичнопроцесни појмови сагледавају се у светлости научног материализма, те се у први план истине гьихова друштвена садржина и динамичност у оквиру целовитог кривичног поступка. Кривични поступак се не посматра као скуп кривичнопроцесних радши и не своди се на кривичнопроцесну технику већ се заступа учење о кривичном поступку као кривичнопроцесном односу. Кривични поступак je кривичнопроцесни однос који се остварује кривичнопроцесним радњама кривичнопроцесних субјеката ради решења кривичне ствари. Против учења о кривичном поступку као кривичнопроцесном односу истине се приговор да у извиђају и истрази нема кривичнопроцесног односа, као и да у овим фазама поступка не долази до изражаја принцип расправности. Аутор уцбеника откланьа овај приговор истичући да стално треба имати у виду поступност у кретагьу кривичног поступка, а с тим и поступност у решењу кривичне ствари Претходни поступак има за задаток да доведе до вероватноће постојања кривичног дела и учионица, а задатак главног поступка односно главног претреса je увтрђивање истине о кривичној ствари, Према томе, природа извиђаја и истраге омогућује да кривичнопроцесни однос добије латентни вид али je несумњиво да кривичнопроцесни однос као међусобни однос кривичнопроцесних субјеката постоји и у овим фазама поступка. У погледу примене принципа расправности закључује се да у претходном кривичном поступку странке расправљају на тај начин што своја тврђења износе усмено или писмено и што активно учествују у извиђајним односно истражним радњама уз могућност примене изузетка који je ослабљен повластицом новирања. Систематика у овом уџбенику изграђена je сходно учењу о кривичном поступку као кривичнопроцесном односу. Целокупна материја поделена je на општи и посебни део, с тим што су докази одвојени у засебни одељак због њихове посебне важности и из дидактичких разлога. Општи део кривичнопроцесног система састоји се из увода и два одељка о основним и општим питањима, а посебни део обухвата аналитичко излаган.е тока кривичног поступка и посебне и помоћне поступке. У уводу који je подељен у три поглавља најпре се износе елементарна знања о кривичном процесном праву (појам, извори, важност и тумачеше). После овога изложена je повезаност кривичног процесног права са другим гранама права и научним областима које доприносе правилном решегьу кривичне ствари. У другом поглављу износе се кривичнопроцесни принципи с напоменом да je овде реч о претходном излагању ко je има дидактички карактер и треба га повезати с каснијим излагањима а нарочито с учењем о кривичном поступку као кривичнопроцесном односу. Затим се даје општи преглед тока кривичног поступка и најзад историски осврт на развој кривичног процесног права уопште и југословенског система посебно.